Просветни гласник

Џ

320 слујк: 3. Трговачки одноеп цзмеђу Дубровника и осталих српских земаља у XIV и XV веку. VII. Из историје опште о литературом: 1. Римски Сенат, његов састав, улога и значај у римској Републици и Царству. 2- Борба Впзантаје противу Словена у 71 и VII веку по Хрпсту. 3. Преглед ратова између Русије п Турске, с узродима и последицама. VIII. Из географије: 1. ГеограФскн описати једну планинску групу или област у Србијн. 2. Критички преглед карата, на којима је Србија самаили са околнпм земљама представљена. 3. Излагање и критички преглед метода за одредбу средње висине. IX. Из психологије, логике, педагогике и методике : а.) Из исшологије: 1. Осећање угодности и неугодности (пријатности и непријатностп, „Виз^", ,1Јп1ив1.") 2. Инстинкти. б.) Из логике: 1. Индукција и дедукција, њихови основи и аихов међусобни однос. 2. Хипотеза. в.) Из иедагогике и методике: Задатак и важност естетичкога васиитања (с историјским развитком и с прпменом на средње школе). X. Из зоологије с антропологцјом, с обзиром на дијететику: ' 1. Циркулаторни прибор човека упоредно с циркулаторним прибором животпња. 2. Иокупити, научно одредити и описати раке и стоноге, пауке или хименоптере у околнни. 3. Ентозое човека и животиња с игијенског гледишта. XI. Из ботанике с анатомијом и физиологијом: 1. Сакупити, одредптп и описати неки број бил>а из ужих група стабла : а) ТалоФИта, или б) Бриофита. 2. ТопограФско-геограФски размештај Фанерогамног биља околпне где наставник живи. 3. Плођење биљака.

ени де0 XII. Из хемије са хемијском технологијом и из минералогије с геологијом. а.) Из хемије с хемијском технологијом : 1. ЕласпФикација хемијскнх елемената. 2. Халогене: њихова међусобна подобност, налажење у природи, производња и особине. 3. Вода са хемијско-технолошког гледишта. б) Из минералогије с геологијом: 1. 0 структурип крпсталној Форми хемиедријских и тетартоедриских кристала. 2. Описати слатководне Формацпје у Европи од најстарпјпх времена до кватерне перподе. 3. Научни описједнезбирке минерала, стена илп петреФаката из земаља Балканског Полуострва. XIII. Из ниже и више математике с нацртном геометријом е геометријским цртањем. а.) Из математике: 1. 0 обвојницама кривих лпнија и површина. 2. Изнети главније особпне линеарнпх диФеренцпјалнпх еквација и методе за њихову интеграцију. 3. 0 праменима п мрељама коничнпх пресека. б.) Из нацртне геометрије: 1. Преглед дескриптивно-геометријских метода и њихова прнмена на граФично иредстављање тачке, праве, равни и полиедара. 2. Пројективно сродство геометрпјских слика, с нарочитим погледом на његову примену у конструктивној теорији линија 2-ог реда. 3. Развојне површине, њихова класиФИкација, ортогоналне пројекције и додпрне равни. Одопштих развојних површина узети само завојну површину (ВсћгаићепПасће). XIV. Из физике и механике с космографијом. а.) Из физике: 1. Систематски и крптичкп изложитп оие физичке појаве, које спајају топлоту и ^ветлост с једне, и магнетизам и електрицатет с друге стране. 2. Еритички преглед калориметрпјскпх метода за одредбу специФичне топлоте чврстпх, течних и гасовитих тела. 3. Систематски н критички преглед кохезионих п адхезпоних појава пзмеђу чврстих и течних тела. б.) Из механже: 1. Описати кретање једног чврстог тела, које има једну сталну (Фикспу) тачку. Проучити кретање једне — ма које — тачке тога тела.