Просветни гласник

НАУКА Н

влстава

389

риодс, н то је у исто време п један од велпкпх закона пснхолошкпх, којс, по нашем мпшљењу, улрављају и самом исторпјом. Што су расе, пли друштва, прпмитивнпји а то је ирва периода — у толико више пмају одлучнију акцпју над личностима (инднвидуама) које их сачпаавају, и доследно томе има међу индивпдуама впше наличности. Хипокрит нам каже, да Скптп имају тип расе, а пе личности. Тако исто налазе Римљана велику наличност међу Германима њихова доба. Чешће је цитирана реч од Илоа: До је видео једног домородца америчког, све нх је видео." Хумболт то потврђује својим нскуством. Без сумње, од кад се посматрају п дивљаци изближе, све се боље и боље примећују и њихове индивидуалне разлике. Тако псто и код животиња, на пр. пси, пмају велику разноликост карактера: једни су жестоки, други немарни, једпи су ћалови, другн су паметни, једни нежни, другн су себичнн; а с колико јачим разлогом важи све то кад је реч о људма. Прп свем том не мање је истпна, да и међу члановпма истога дивљачког племепа постоји нека релативна једнообразност, као п међу сличннм примерима истог модела. Разлике у зааремини лубање, које иостоје међу индивидуама исте расе, расту са цивилизацијом. Има местпмице људскпх насељења, где је та разлика лубањска равна нули, као опет што код модерних Парпжана оне иду до 600 кубиих саитиметара, код Немаца н до 700. По Вајцу, наличпости физичкој код индивидуа, у расама заосталпм, одговара н њихова морална наличност, и одсуство њихове психичке индивидуалности. Хомогеност карактера, велп он, у срединп ког одељења Негара, неоспорна је. Све индивпдуе имају исте опште одлике, исте недостатке. У горњем Египту трговац с робовпма не распитује о индивидуалном карактеру роба кога хоће да купи г он пита само одакле је.*) Дуго искуство научило га је, да су разлике међу индивидуама истога племена незначајне према онима које произилазе од расе. Ако је роб из племена Нубас или Галас, биће веран ; ако ли је са северне Абисиније, биће издајник и неверан; већина других племена даје добре домаће (кућне) робове, али мало употребљиве за телесне послове. Разуме се, у остчлом, да, сем идентичности расе, имамо овде в идентичност Физичке средине и средине моралне, то ће рећи пдентпчносг религије и начина жи*) Не руководе ли се, у многоме сличним, мотивима и родитељи у нас, при бирању девојака за своје синове ? Не пазе ли они, у првом реду »од које је Фаиилије*, дајући наравно нрвенсгво бољим ? Превод. просветпи гдасннк 1895.

вота. Није дакле чудо, да су индивидуе исте групе и пз исте средине све по истом калупу, и по карактеру и по консгитуцији. Алп, с друге стране — у почетку цивилизације — различним физичким средипама, а при слабој узајамној комуникацијп, разне групе човечапске, тада готово затворене свака за се, требале су да се усавршују, разлпкујућп се једна од друге, п следујући свака свом рођеном празцу. Исти разлог, који чињаше да се створи тако велика сличност међу индивпдуама нстог племена, произвео је и разполикост сампх група међу собом, изолишући их једне од других. До времена и нама тако блиског, као што је средњи век, разие провннцпје Француске имађаху своју оштро оиредељену Физионоиију: један Пикарђанин не лпчаше ни мало на Оверњанца; а на против Пнкарђани личаху сви једнп на другог, као и сви Оверњанци. Друга периода, супротна првој, јесте та, да се разлике физичке конституције и моралног карактера, ме/ју разним расама и народима смапују, али се увеКавају међу разним индивидуама исте расе, иа и истог народа. Диркхајм примећује, на прилпку, да Енглези, уопште, личе данас више па Французе но некад, алидаједан Француз личи мање на другог Француза, један Енглез на другог Енглеза. Разни провинцијски типови, у истом народу, теже такође да постану мање нескладни.- један Л.орењанпн личи данас више на ког Провансалца но негда. Разлпке теже поглавпто да пређу на индпвидуе, чпјп и карактери иостају мање оригинални. Раса чини све мањи утисак на чланове истог народа. По нашем мишљењу, човечанство се данас приближава треАој периодп, сннтези обе претходне, где растуКе сличности не сметају растуЛим разликама. Све сличности пропсходе из социјалног живота, увећане цивилазацијом; исте научне идеје, иста веровања религиозна и морална, исте установе грађанске и политичке, распростиру се по целоме свету. Под овим одношајима и народи исте цивилизације теже да се све више и више изједначе. У исто време растућа једнобразност наставе и васпптања смера да све индивидуе приведе ка једном социјалном облику. Најзад мешање и укрштање породица, народа и раса, тежи такође да свуда генералише један и исти тип човечји. Сличиостп те јако ће се повећавати, и то не само међу расама и народима, но, сигурно, и међу пндивидуама. Само, тај ресултат не%е, по нашем мншљењу, ни мало сиречити иаралелно уве^ање различности нако међу индивидуама, тако међу народима. Из тога, што мозгови имају данас ве51