Просветни гласник

391

51*

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВШАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО у^-Р ^А.СМУС ј^ЕРЕНЗЕН ПРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ увод и први део : јужно-дллматпнске песме дуга размера по времену и МЕСТу постанка свога У в о д (Свршетак I дела) Трећа група. XIV Битка на Косову г. 1 3 89. Мнлош Кобилић и Вук Бранковић (Бог. 1. 2., Микдошић 51. Еао што смо напред споменули, разложпо је темељито Рачкн исторнјску садржину косовске битке у једној радњи својој; на псти начпи а јасео истакао је и традпцпју о овом знатном догађају до краја XV века (стр. 32.—46.). За нашу сврху истакнућемо најважнија места, а затим ћемо пз расправе Рачкога пратитп развијање традпцпје од XVI до XVIII века (упор. Новаковић у Арх. Ш, стр. 438,—43.)У низу овога, развпјања морамо одредити место' жоме ћемо прикључити напред набројане старе песме, а особито песму 1. код Бог. На послетку ■освриућемо се и на мдађе песме т. ј. на косовске »есме код Вука и Петрановпћа (26), ие би ли прво у њима нашли трагове какве старије самосталне традицпје, које нема у песми 1, код Богпшпћа, а за друге морамо бити на чисто са питањем (које су Павпћ и Новаковић тако жпво претресали), да лн се о косовском догађају певала једна песма, која би све обухватала, или је бидо више косовских песама, независних једна од друге. Данас је већ сасвим јасно, да су се на Косову са Турцима борили уједињени Срби у савезу са Босанцима. 0 широј каквој коалицпји не може се ни говорити- Када ствар тако стоји, Павићеве иеке извесне комбинације ие ћемо ни обарати, него ћемо преко њих прећи. 0 смрти судтана Мурата имамо поуздаие савремене извештаје, као што су : писмо Флорентинаца краљу босаиском Твртку, даље путни извештај московскога митроподита Пимипа, а што је најгдавније, ошпиран пзвештај од очевица у Бајазетову Ферману. Овде ћемо навести, како тај очевидац прпча. Он велп, да је у султана, богата победама, дошао неки Србпн, по имепу Милош Ко-

бидпћ , те је лукаво изјавио, да хоће да ирими лсдам, ц да се бори у турским редовима. Када му је на његову жељу допуштено бпло , да пољуби султана у ногу, зададе он судтаиу самртни ударац отровним мачем, којп је дотле у рукаву сакрпвен држао. Затим се да у бегство , алп га ухвате и на комаде исеку. Када је Бајазет мадо каснпје стпгао, оца је всћ мргва затекао бпо. Да је ово изгдање потпуно истинпто, види се отуда, што се у Ферману надаже, да се то не сме јавпо говорити. На основу тога морамо претпоставити да је о томе био издан какав сдужбени извештај, у коме би се ствар лепше износида. Тај пзвештај читамо ми у Нешрпјп, који прича, да је Милош убио судтана на бојном пољу. Интересно је оио што Халкокондил'а прича, а на име, да су п Грцп и Турци сваки другојачлје целу ствар представљалп. Извештаји грчки потпуно се слажу са оним извештајем у Бајазетову Ферману, а турски пак са опим сдужбеним извештајем. У Фдорентиском ппсму пак, којеје одговор на писмо Твртково, видимо као неки званичан извештај са српске стране. У овом писму не спомиње се нпкакво убпство лукавством изведено, него се ту вели, како су дванаест српскнх ведпкаша кроз непријатељску војску прокрчили себи пута, па дошди до шатора судтанова. Даље се прнча како је један од те дванаесторице пробб судтана, на што су свп — кодпко се може пз текста разуметп на месту исечени. У путопису руском сухо се прича. даје неки верни слуга Л.азарев, по имену Милош, лукавством султана убио. У обема пређашњим повељама не спомиње се Л.азар нигде, а овде се вели, како је Бајазет Лазара са још много ведикана заробио и посекао. Грчки историци Франца, Халкокондид и Дука из прве иоловпне XV века, додају свему овоме још и да се са Дазарем борио и његов зет Вук Бранковић. За Вука знамо да је био син Бранка Мдаденовића, гувернера у Охриду, за вдаде Душанове, п да је Вук иосде смрти Вукашпиове вдадао поред Л.азара независно Приштином и крајевима у Старој Србпјп. Нпједан дакде стари извор не зна за издају у косовском боју. Новији српски исторпци (Руварац ,0 кнезу Лазару" 1888. п Ковачевић „Вук Бранковић" 1888.)јасно су доказали, да о издајн не може ни говора бити. Рачки је врло брижљиво разрадпо политички положај Вуков иосде битке косовске и смрти Л.азареве , ади нас се то овде блпже не тиче. Српске легенде из прве половпне XV века не знајуппшта стварно даље казати, сем да је турска