Просветни гласник

392

БРИЛОГ ПСТОРПЈИ РАЗВПЈАЊА СРПСКПХ ЈУПАЧКИХ ПЕСАМА

војска бројала 300000, а српска 100000 л>уди (упор. ст. 22. 153. и 156. у 26. песмп код Петран.). Михајло Константиновнћ у својим мемоарпма, сачуванпм на пољском језику а из друге половине XV века, већ уме тачније да прпча. Он зна већ за реку Л.аб, зна да је Лазар заробљен близу цркве Богородичне. Међу великашима, којп су заједно с њнме пали, именује се војвода Крајпмир Топлпчкп (из Топлице). Писац даље прпча, да је битка три дана трајала, да неке војводе нису своју дужност вршпле као што би требало, и да су неверство, завист и неслога допринеле, да Србп буду потучени. Врло је занпмљпв талијански превод Дукпне хронике из XV века (в. Крумбахер ист. византијске литературе 1891-, стр. 105.), јер у њему већ впдимо прве трагове развијања традиције у народнпм песмама. Овде се прича, како је султан покушао да са великим обећањима привуче Мплоша на своју страну ; али је Милош показао Лазару султаново нисмо, и да му је овај наложио, да се тако понаша, као дапристаје на султанову понуду. Али кад се затпм даље прича, како Лазар у вече у очи битке корп Милоша због нампшљене издаје, на што се овај правда, да ће се сутра впдети ко је вера, ако невера, — јасно је, да се ово ни најмање не слаже са пређашњом ситуацијом, да ми пред собом имамо елемеиат који је потекао пз сасвпм туђега извора. Ну тај нзвор указалп смо онде, када смо под VI говорплн о песмп 14. код Бог. И ако изгледа чудно и невероватно, да се за кратко време може некп мотив из песие о деспоту Вуку пренети на Мнлоша Кобилића , то ја ипак држим, да јемотив из оне песме пренесен на Мнлоша Кобилића, јер има места, која се за чудо и у појединостпма подударају. Шта треба да значп н. пр. пре све^а онај пзраз кодДуке: ко јевера, а ко ли невера, када се ту ниједном речју не спомиње клеветнпк, нити по целом склоиу о том м<?же бпти говора, док ова алтернатива у несмн о Вуку и Павлу сасвим од себе потиче? Сем тога спомпње се у кратко издаја некога Драгослава Прибишића. Када то место доведемо у свезу са причањем Мпхајла пз Островице, видимо, да је тема о издаји већ тада била предметом народне песме. Разуме се да није првобитно износила Вука Бранковпћа као издајицу, псто тако не пева се он у то време нити као непријатељ Милоша Кобилпћа нити као његов клеветник. Тек Туберои Цревнћ (око 1500) спомпње у опште некога клеветника. Његово се причање слаже са причањем преводпоца Дукине хронпке; алп нп он не именује потказивача.

Мавро Орбпни (око 1600) већ именује потказпвача, а зна и чптаву причу о узроцима непрпјатељства између Милоша и Вука. Пошто он иде у осталом за прпчањем Туберона, које на некил местпма просто понавља, то је оправдан закључак, да проширење почпва па развијању народне традпцнје у XVII веку. Ириповетка почпње са свађом обеју жена, која се из тога породила, што је: 1ос1аи(1о е рге1'егеп«1о П та1оге пе1 зио тагИо М11озс а Уик Вгапкоткћ дотерала Мплошева жена Вукосава дотле , да ју је Вуковпца ударила по образу Тога радн дође до сукоба између Милоша и Вука, и Малош обори Вука са коња. Вук затим стане опадати Милоша код Лазара као пздајника, и казивати за њ да је у свези с Турцима. Затим се прича, исто као и код Туберона, о вечери, здравици и Милошеву одговору; затим како Милош одлази у турски табор, где га радосно дочекују, п како даље хоће, као бајаги, да пољуби султана у руку, па пстргне мач, који је држао у недрима, и прободе султана. Покушавши да побегне из шатора, буде исечен. Турцп таје смрт султанову. У бптцп се поче срећа на Србе осмехпватп, али пх Турци победе, а Лазар у бегању паде у неку рупу п буде ухваћен. Сада ћемо да нспитамо наше старије песме, Бог. 2. На бојноме пољу наплази Милнца на свога зета Мплоша, који је на самртп. Не познавши га, ппта, шта је са јунацима, који су отпшли, да се боре. Он је пита за које јунаке разбпра, а она му одговара, да пита за Лазара и Милоша. Он јој се јављакоје, алијој ништа о бптци не прича, него је молп, да пспоручп неке налоге његовој вереннци, а својој јединици кћерци. Човек заиста не може да се довије камо ову песму да уброји: да лп оној врстп песама, за које Јагпћ на стр. 229.јЗО. с правом држи, да су претече праве епске појесије, или да је прибројимо млађим песмама т. ј. онпма, које смо срели у угарско-српском кругу песама, у којпма је првобитнп епски материјад претрпан лирским елементима. Иснрва сам био накан, да ову песму убројим у прву врсту, но доцниЈе, при дубљем проматрању прпволео сам се да је ставпм међу ове доцније. Да је овапесма стара, неби у њој толико помрачена бпла историјска истина, не би се у њој певало, да је Милош умро на бојноме пољу, него у шатору султанову. Сем тога има у песми п нначе таквих црта, које никако не могу да пристану уз онолпку велику старину. Стих 36.—41. имају неко модерно обележје. У ст. 51. —56. иренесен је нама познати мотив из песме о смрти деспота Вука Бран-