Просветни гласник

394

ПРНЛОГ ИСТОРНЈН РАЗВНЈАЊА СРПСКПХ ЈУНАЧКПХ ПЕСАМА

из XVI века немају никакве везе са Угарском не спомнње назив „угарскн" (тако Јагпћ на стр. 216.)? Не може се ни замислити, да оно што је угарско бидо, није у тим песмама обедежено блло као право угарско, него су то требале (по Јагићу) одредити историјске доктрине Дубровчана, нли (по Новаковићу) чак њихова мржња против нравославнпх Срба. Када дакле назив „угарски" нпје својина далматинских песама, него је просто угарскога порекла, то онда можемо држатн, да је тако н са нашом песмом. Докле год мислимо на историјску косовску битку изненађује нас на први поглед, да се Лазар јавља као вођа угарске господе, а особито је камеи спотицања онај стих: Они су се захвадиди свјетлу краљу угарскому. Када помислимо како су угарски Срби носматрали-турске ратове у XV веку, дал>е да су они ималп разгранату појезију, у којој су певали дела крал>ева и банова угарских, зар онда да се чудимо што су се п старе традпције о косовској битци стоииле са њиховпм успоменама и са њиховим начпном представљања. Тако се најпосле и јавл>а кнез Л.азар као угарски вазал, или чак као угарски војсковођа, као што је то у нашој песми. Морамо опазити, да су ту само трагови почетци такога начина представљања. Сада ћемо да изближе испитамо старост ове значајне косовске песме. При овом истраживању оставићемо на страну троношки летопис, јер би прво требало одредити из кога је времена он по облику, у коме је сада. Па и жнтпје Лазарево, које Новаковић па стр. 442. питира, прећићемо, јер је оно каснијега постања. Пре него што бисмо почели упоређивати садржину са горе наведеним развијањем традицпје, проговорићемо о неким стиховима, који-ће нам знатно олакшати да одредимо, када је ова песма постала. Тако су ст. 71. — 83., у којима се прича Милнчин сан и Милошево тумачење. Може се доказати, да је у овим стиховима подражавање онога нстога мотива, што је у песми под бр. 28. У 28. песми се пева, како је нека девојка уснила да се небо преломнло над Будимом, а Јанко тумачи, да ће Будпм Турци освојити. Главно је пад Будима; до тога, што се небо преломпло, нијемного стало. У песми 1. пева се, како се небо преломило на четири дела па се тај нојав извештачено тумачн тиме, да ће Милици срце од жалости препућп.

У иесмп 28. прцказује се у сну, како звезде падају пред палате од Будима, а то се тумачи тпме, да ће Турци исећи Угрпчпће. У упоређењу је свакако главни моменат тај, што се угарска војска упоређује са сјајним звездама, а њена пропаст упоређује се са гашењем звезда. У песмп 1. је уноређење доста тривијално , јер као што звезде падају, тако ће исто падати и главе Угричића. У песми 28. доводн се помрачење месеца у свезу са смрћу краљевом. Краљ је дакле у војсци оно, што је месец међу звездама. У песми се на против пева, да ће тако и лице Лазарево нотамнети. Тај израз .потамнети" боље пристаје уз ст. 32. и 33. у песми 2., јер овде нема никаква значења 1 ). Како пак песма 28. може доннратп тек до друге половине XVI века, то ће наша песма тешко бити старија од 1600. год. Како пак и причање Мавра Орбпнија пада у нсто време, то ће бпти интересно упоредити његов текст са нашом несмом, те впдетп, у каквом одношају стоје. Пре него што би се овим забавнли обратнћемо пажњу на нека места, која доста забуне ираве, која су дакле просте пнтернолације (уметци). Тако на пр. не слаже се ст. 212. са ст 211., него треба да дође непосредио за ст. 204. Стр. 205.—210. су прост уметак сасвим у духу и тону Миклош. 5. песме, а по њој је и постао 2 ). Исто је тако после ст. 243/44: А проклета мајка била која је Вука породида, Он је мени срамоту прид господом учинио, незгодно додан ст. 245: п менп је издају на Косову учннно, што се може односитп само на сумњу у ст. 116. и даље. Ст. 218. између 217. и 219. И Лазара разбише, ни о чем не оставише А Дазара бијаху жива у руке ухитиди, доцније је додан, и то врло незгодно, јер бегство Вуково и ако није днчно, опет није директно издајству. У онће нас овај стих јако подсећа на ст. 242. у песми 14..- „тад је Вучепобјего у планпну у зелену", а овде се пева: „Бранковић утече у планину у зелену." Може се дакле скоро поуздано узети, да је наша песма првобитно певала о клевеги Вуковој на Милоша, али ништа није знала о Вуковој издајп. На жалост немам при руци Орбинијева дела, али ') Изгдеда, дајеувесми 175. код Качан. ±Мидичин сан у појединостима ближи старијој обради. Тако на пр.: што то се е небо раздвоило — наше се е царство довгршило. Исто тако и у песми 66. код Бог. ст. 15.—17., песма 115. ст. 48. и 49. 2 ) Већ и „рече* у ст. 212. показује, да имамо посла са уметком.