Просветни гласник

397

Песма 46. кодВукаје легендарног карактера. Песма је касније постала, јер се у њој у битцн косовској јављају не само Мрњавчевнћи, него чак п херцег СтеФан, а ири томе нема ннкаквих самосталних епских чињеница. Ја држим да оне реФлексије о царству земаљскоме и небескоме стоје у свези са нзразом „госиодар земаљскн" у старим песмама, само што се тај сад већ тешко може разумети. У песми 47., ст. 169. код Вука долазп „цар земаљски", али н овде је значење тамно. У несмн 47. до ст. 105. узета је тема из ст. 1.—55. у Бог. 1. песмп, те је постала самосталном песмом. Она еппзода , где се косовка девојка срета са Мусићем Стјепаном, наслања се на песму 21. код Бог-, што се најбољевиди из ст. 154.-55. у песмп47. и ст. 70. у песми 21. код Бог. Песма 51. у Вука. Напред смо већ указали, да ова славна песма потече из 21. песме код Бог. Може бити, да се мотнв о Миличину доласку на бојно поље стопио са мотивом о даривању. Ст. 127. показује, да се песма касније развила, јер се у њој нпје одржала непомућена успомена, где је и када је Милош погинуо. Тај појавје већ доказ, да ова песма ннје одломак какве велике песме, која би косовске догађаје у целпни обухватила. 48. несма код Вука нема никаквих еиских чињеннца, те пзгледа, да је сасвим млађега постања. У песми 50. код Вука сачували се одломци неке песме, која је косовску битку у целини обухватила, само што одломак пети међу овим Фрагментима не нрнпада тој великој несми. Да је заиста било такове песме, која би догађаје косонске у целипи обухватнла, види се отуда, што сем песме 1. код Бог. има и песма 26. код Петран. п 177. код Качан., које догађаје у целини износе. Обично се узима, да је песма код Петрановића скроз п скроз модерна, да није народна и да је без икакве нредности. Оно до душе мора се допуститн, да је песма из доста непоуздане околнне, и да је у њој много што шта на шпроко изведено без икакве духовитости. Но у овом случају не говори се о естетичкој вредности песме. У овој песмн нмамо два поуздана места, која ће нам помоћи да одредимо када је ова песма могла постати. Речи н опомена султанова — са овим стоји у свези увод, који је толико пута камен спотицања — како да се владају спрам раје, опажа се у знатно промењеном облпку у песми 24. у Вуковој IV свесци онде, где старац Фочо опомпње и светује своје другове. Наша је песма старија дакле од ове. На саму ствар баца још више светлости свршетак песме: Због невјере и неслоге наше Пропаде нам дарсгво и држаиа, прооветни гјаснив 1895. год.

Погибе нам слава и господство, Сам Бог знаде кад Ае оиет доАи Али ћемо сви у јаду проћи ? Песма, као што вндпмо, потече из времена борбе за ослобођење. Оиа нпје могла битп склопљена из онпх Фрагмената код Вука, чему се противи и леи број другпх момената: У ст. 110. те песме сномиње се Иван Косовац, којн нн мало не стоји у овезп са Косанчићем у Вука, а више нас подсећа на Косовчића у песмп 1. код Бог., псто тако на Ивана Косовца у Мплут. 156.песмп. У ст. 215.-218. шаље се Иван Косовац у турски табор, што добро зна турски; тојејош опширнпје изведено у Качан. 177., ст. 72.—84. (ја знам турски Фгрсија — на Турци селам ће (Дадем и селам ће земем). Ст. 282. послужила је као основа лепом цртању у Качан. од ст. 152.-156. (като вндје го Милош у срешта му отиде — п се сретнаха на висока могпла — два братја се прип>рнаха — чинија здраво, живо). У ст. 583. узрок Мпличине молбе потпуно се слаже са оппм у житију (в. Новаковић стр. 443.) Ст. 813. „Саџлпја камена ћупрпја" преко Ситнпце спомиње се впше пута ц код Качан. и даје јој се велика важност као месту, где је Милош ухваћен (ст. 216. отидоха на Косова поле през Сазлпћуприја, исто тако у ст. 247., 320. и т. д.) Ст. 840. Султан се саветује са улемамама, да да ли да да Милошу да га у руку нли у ногу целпва. То место долази и код Качан. у ст. 282. (иде ргка да те цалува — амо немој ргка да му даваш е му дај од нога чпзма да цалува). Ст. 862. Реч „риџали" долази и код Качан. у ст. 276. Ст. 942. и даље јавља се и код Качан. у ст. 250. и даље, само је овде целина поремећена. По свој прилици, да је у овој песмн тај одељак на другом ком месту стајао. Овде се прича: какво си беше клетва заклела — на цару сланина в уста да турја — а јазе заборавих — те се вгрнем надпра — од клетва да не мина. Овде се дакле као и код Петран. претпоставља, да је он султана већ био убио, само га је заборавио пагрдити. Бојнп друговн и овде се саветују на Ситницц, управо на „Сани ћупрцји". Ст. 986. Израз „косе Турке ко зелену траву" изводи се више пута н код Качан. и варира се (кусиха. като некои косаче — на некосена ливада). Ст. 1012. и даље слажу се оа ст. 187. и даље у песми 1. код Бог. (Петран. пак у руку копље прпхватпо — на бојао се коље опирућп; Бог. у 52