Просветни гласник

400

ОТКРИЂЕ ВАЗДУХА

знао за отпорни ирптнсак ваздуха и за његову тежнну, те се чак трудио да и рачунскп утврди сиду, која је у стању да дигне клип сиуштен на дно затворене стублпне у шмрка, инак му није ношло за руком да учини пресуднп корак у свом расуђивању и да тако звапи „ћоггог тасш" доведе у везу са тежином ваздуха, са ваздушнпм притиском, Срећнији је био његов ученик Торичели. Овај дође на ту мпсао, да на живи испита крајну међу т. зв. „ћоггог уаси1." Он овако суђаше: Пошто је жива 13.5 пута тежа од воде, то ће сил«, која у празном (безваздушном) простору пушта воду да се пење само до виспне од 18 италиј. рнФИ или 10*3 т, у безваздушном простору моћп градити стуб од живе, којем ће висина бити У 13 илп 1 / 14 висине воденога стуба. Ово његово нагађање потврђенојепрактпчнимогледом, којпје онудруштву с Фдорентпским математичаром Бивијанијем пзвршио у Фирендп год. 1643., и који се и данас још зове Торичслијев оглед. Они напунише живом стаклену дев од 1 т дужине, која је на једном крају билазатворена, запушише отвореп крај прстом и спустише га, држећи дев вертпкално, у један суд са живом. Чим је, пспод живе, прст са отвора цеви уклоњен, живнн се стуб у цеви спуети до виспне од неких 760 тт. Овим се огледом — којим је сгворен и праоблик барометра — Торичели знатно приближио истини, јер: нашавши да је сила, од које зависи пењање течности у вакууму (безвазд. иростору), и код воде икод живе одређена једнаком количипом тежпне, дошао је до закључка, да та сила мора да је стална (константна) количина и да у облпку притиска гони течности до одређене висине у безваздушном простору и одржава вх на њој. Даље је Торичели дошао до| чврстога уверења, да је маса ваздуха свуда око нас пзвор те спле и да су сви иојави, којима је пређе „ћоггог уасш" служио за објашњење, само дејства притиска ваздушнога стуба. Торичели је дакле открио ваздушни нритисак и био је први, који је опазио променљивост тога притиска на барометру. Тако Је схоластичка моћ средњега века сломљена, али су ипак умови још билн спутани свакојакпм предрасудама, те се нису могли одмах одлучити да усвоје Торичелијево ново открпће, и ако су трезвенији људи од науке били уз Торичелија. Неке, од чести жестоке, нападе на учење Торичелијево покушао је генпјадни Паскал да одбије, који је год. 1644-е из Мерсенових саопштења дознао за Торичелијеве огледе и њихове резултате.

Паскал је понављао те огледе са жпвом у цевн и са једном цеви, дугачком 40 стопа, коју је напунпо црннм вином, те је, да би побио супротно мњење, да у затвореним цевима онај простор изнад течности није празан, нагао цеви — и течност опет заузе празни простор Приговор, да се прави безваздушан простор у прпроди — и с обзпром на њен „ћоггог тасш" — пе може ни замисдитп, и да је због тога немогућно створити савршену празнпну, Паскад је иобио једннм сасвим простим супротним доказом. Он је узео једну стаклену штрцаљку и, запушивши јој отвор прстом, дигао је, под водом, кдип у њој, те је тако без но муке добио безваздушан простор. Тако је исто изводио доказ о ваздушном притиску тиме, што је узео криву натегу 40 т дугачку, па је, час вертнкалннм, час нагнутим држањем, учинио те је вода пз натеге или цурила или није, како је кад у натезп морала да се пење внше иди мање него 10*3 метара. Гдавна је засдуга Паскадова од чести у томе, што је констатовао слнчност дејства ваздушнога прнтиска са дејством притиска воде. То гаједоведо на мисао да, као што се жпвин стуб у простору без воде пење заједно са супротнпм притиском воденог стуба, који бива све вишн, тако исто и живин стуб у ваздушном простору мора у равници бити за онолико виши пего на брдима, кодика је тежина ваздуншога стуба између равнице и висине брда. Да је овоПаскалово мишљење тачпо, показадо је нрво барометарско мерење внсине, које је његов рођак Перије, 19. септ. 1648. г., предузео на брду Риу с1е Боте (внспна: 1570 т); тада се показала барометарска разлика за неких 8 с. т. Практична употреба барометра за мерење висина. бнла је могућна тек у цотоњем веку, када су испитивања Халијева (НаИеу) и Деликова (Ђе1ис) о утицају температуре на ваздушни притисак довела до сталних барометарских образаца. Наводи о употреби барометра за мерење висина бејаху, по тврђењу сестре Паскадове, његов посдедњи између радова, посвећених световним наукама. Можда ово и није сасвим тачно; ади тодико је извесно, да се у то време, како веле услед неке опасностн живота, извршио велики прекрет у живљењу и умовању Паскалову, теје овај изврсни математичар и Физнчар, који је градао рачунаљке и справе за вожење, постао тако исго велики нисац по струцн богословских наука. Паскал, који у својнм богословским списима оштро критикује језуитско учење; који се нодухватио да у својим списима с највећим одушевљењем брани веровање у Откровење Св. Јована; који беше дубоко ганут тиме, што му је нећака оздравида тобоже усдед додира једног