Просветни гласник

460

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ГДАВ. ПЛАНОВИМА ЗА ДЕОБУ ТУР. ЦАРЕВИНЕ

нити запдетенијег него што је тако звано Источно Пцтање. Обухватајући било непосредно идипосредно интересе скоро свију европских народа, оно је постадо у пуном смисду пптање светско и питање векова. Кодико је и кодпко пута до данас покушавано од најзаинтересованнјих сила европских да се то питање скине једном с дневног реда, па се у томе није успедо ни до данас. А пије се успедо с тога, што је то пптање иостадо Гордпјев чвор, у који су упдетени интереси ведиких европских сида, а за који до данас још ниједан мач европски не беше довољно наоштрен. Јер, признатп се мора, да се то питање решавало, а по свој прилици п решаваће се, оним истим оруђем, којимсу се служиди творци његови — мачем. Дитература о овоме питању, ма да се јавља тек од почетка овога века, када је и ово пптање добидо своје одређено име, тако је обилна, да ју данас није лако ни савладати. Ну при свем том, што дитература о Источном Питању захвата све веће размере, ипак, што се тиче почетка овога питања, влада несугласност код појединих писаца: једни то питање схватају у ширем а други у ужем смислу. Тако познати Француски историк, Сен Марк Жирарден, који је о овоме пптању досга темељнога и поучнога написао, узима ово питање у ширем емислу: „Изучавати прошлост Источног Питања", вели он, „значи изучавати какви су бидп односи између пстока и запада у разним вековима; каква је борба што се заподеде између два света, како су они покушавали да једаи другог освоје и потчине; како су један другог одбијади и ограничавали, како су се те гранпце временом помицаде у напред или у назад; како су између ова два дела света природа и псторија поставиле посредно становништво, коме је памењено да сдаби ударе и да издржава предазе; како мир између Истока и Запада зависп од судбине и стања овог посредног становништва. То ја зовем историјом Источног Питања." Дко би", наставља даље исти писац, „имао да представим тачно почетак Источног Питања, то би била година 1299. с појавом судтана Османа. Пад датинске вдаде у Си^ рији, свршетак крсташких ратова, немоћ папска, појава Турака, све већа слабост грчког царства, које беше у стању да освоји Цариград од Латпна, ади га је с тешком муком бранило од Турака све то беше се стекло да покаже да ће Исток, на који је до сада нападао и угрожавао га Запад, то исто сада отпочети да ради са Западом. 1 ) М 1|в8 оп^тез с1е 1а (^иевИоп (1' Опеп(; (Кетие <Јеа <1еих Моп(1ез, та1— јит 1861.)

Узевшп Источно Питање у овоме смислу, прпродпо је, да тако исто треба проширити и позорницу на којој се то питање решавало и решава. Чујмо шта Жирарден каже и о томе: „Довољно је бацити само погдед на карту па да се види, да има један део Азпје и Европе, ја бпх рекао још п један део Африке, који су геограФски везани један за други. Ова Европа полу-азпјска п ова Азија полу-европска јесу природне позорнице Источног Питања. Ту су се родиди и развили народп којима је одређено да служе као веза између два света: Грци, Словени и Јермени, расе окретае а умешне, чија је независност и срећа потребна за свакп мир европскп" 2 ) Међутим многи узимају да Источно Питање ночиње тек преласком Турака у Европу, а другп опет почетак тога постања внде тек у паду Цариграда, 1453. год. Свакојако пнтересно је ово посдедње мишљење у толико, што и данас једна велика маса коју састављају погдавито они који нису дубље упознати с овим питањем, мисди да ће падом Цариграда у хришћанске руке бити п решено Источно Питање. Према томе дакде с освојењем Цариграда отночедо је Источно Иитање, а с падом његовим у хришћанске руке то би се питање имало завршити! Кад из колевке турске у Малој Азији бацимо поглед на онај огромни простор што га у току од три стодећа попдави сида османскау три деда света, морамо се, нема сумње, дивити сили којајеза тако кратко време била у стању да раскрсти са хиљадугодишњпм царевпнама и краљевинама. Да, време од 1359. год., као од дана када је Орхан преминуо, дочекавши да впди како се турски стегови са коњским реновима лепршају на западним обадама Хелеспонта, па све до године 1683., рачунаће Турци у здатнп век своје историје, ако се у опште тим именом може крстпти једап перијод сурове освајачке најезде. Година 1683. нредставља кудминацију турске моћи, а у њој је Европа видеда и прве знаке турске немоћи. Мухамед IV не бејаше псте среће с Мухамедом II, јер „ У Цитабу не иише једнако за два брата једноимењака.* До те године Турци су само бројади области што освајају, а од тада, па кознадокле? бројаће земље што губе. Ко зна докде? кажемо с тога, што ће се тада можда решити велико Источно Питање. Ну ако то решење буде на штету народа, чији су животни ннтереси усдовљени правилним решењем тога питања, онда ће Источно Питање 2 ј 8ат1 М. 61гаг(Нп: Соп1готег8е" 8иг 1а (ЈиевМоп (1' Опеп(; а ргороз с1е гесеп(8 есп(з (Кеуио (1. <1. Мопс1ез, потепЉге 1860.)