Просветни гласник

наука и

настава

461

само преживети прву #азу своју и прећи другу, можда много опаснију. Мир карловачки 1699., као што згодно примећује Хамер, довео је Турску до банкротства. Од тога доба она је морала одступати стопу по стопу у назад, док се мпром пожаревачким (1718) не нађе пребачена на десну обалу Саве и Дунава. Значај турске царевнле почиње од тога времена да опада у оној истој размери у којој је и растао, једном речи, „она је сад постала значајна само с дипдоматског гледишта." Ну у истој размерн у којој је моћ Турске опадада, расда је тада снага једне друге царевине у њеном суседству, сдовенскеРусије. Находећисе унезгодном геограФСКом подожају, Русија је још под Петром Ведиким, освојивши Ллвланд п Естданд, прокрчида себи пут на Бадтичко Море. Ади све то за једну тако пространу царевину бидо је мадо, ашто је најглавније, тежиште Русије дежи више на југу но на северу; требало је дакде изићи на Црно Море и Петар Велики освојењем Азова дао је израза тој жељи своје царевине. Његовп су наследници наставили рад његов око тога и извели га више него што је Петар Велики и замишљао. Ако се та стадност у подитици, ако се то схватање животних интереса своје земље може назвати каквим тестаментом, онда би то био ваљда онај измишљенп тестаменат Петра Ведиког, којим упућује Русе на Цариград и Индију. Нема сумње да је од свију последника Петра Ведиког тој жељи највише одговорила знаменита руска царица Катарина II, чија влада захвата скоро целу другу половину 18.века. Очистпвши своје земље од Турака, Аустрија се беше тим задовољила, она је оставила Турке с миром на Валканском Подуострву, ње се то није толико тицало, само кад је она једном успела да их с врата скине. Сасвим друкчије ради Русија. Приметпвши да Турска није више у стању да се с њом мери, она јој је откидала комад по комад од царевине. Руско победоносно оружје учини, да се и петстолетна раја поче дизати и будити, чувши за снлну царевипу у којој се слично говорило, а на исти начин Богу молидо. То даде превагу руској политици у посдовима турске царевине, која јој и до данас траје. Русија је дакде у другој нодовини 18. века прва од сила европских нокренула ово што ми зовемо Источним Питањем; покренула га је не из каквих хуманих обзира, јер тога у политици нем^, већ из својих државних интереса. Победама својим на копну и мору Катарина II принуди Турску на мир Кучук-кајнарџијски (1774). Ну у сред овог рата, којим се почиње Источно Питање, јави се и Пољско питање. Међу заинтересованим суседима ПРОСВЕТНИ ГДАСНИЕ 1895. г.

пољским, Русијом и Аустријом, беше п пруски краљ Фридрих II, коме срећа Пољске није ишла у рачун ни пбд принцем саксонскпм нпти под Поњатовским. Он би обично тада говорио: овде имају два пута којима се може ударити: иди задржати Руспју у њеном ведиком освајању, пли, што би било најпаметније, покушати отуда пзвући користи. Он се доиста и заустави на овом другом путу: да одобри Русији освојења у Турској, а да је приволи на поделу Пољске. Да би задовољила и своје суседе, који су завидљивим оком пратили сваки успех руског оружја, Катарина II, пристаде на кобни предлог и тако је несрећна Пољска, како каже Рамбо, ,морада да буде откуп за Турску" (1772. г.) Алп поред свега тога успеси које постиже Катарина II. миром Кучук-кајнарџијским почеше већ да узнемпрују бечки двор; тада се схвати порекдо Источног Питања у модерном смисду. „У садашњем активном стању Портином", писао је Кауниц, министар цара ЈосиФа II, „наша тајна подитика треба да се састоји без сумње у томе, да одржи турско царство што је могућно дуже, или да, у најгорем случају, ово царство не уништи сама Русија без нашег потребног суделовања." 1 ) Неколико годпна доцније Ј осиф II одговори у истом смислу Л.ују XVI: „Ако Русија објави рат Порти и ја ћу га објавити; интерес Аустрије захтева да се прошири за тодико ко.?ико Русија може освојити."'') Први љлан за деобу турсг^е царевине. Да би дакле у друштву с Руспјом могао пристунити каквој акцији против Турске, Ј осиф II појми да се треба што више приближити Катарини II. С тога се он, и против воље своје матере, Марије Терезије, крете 1780. г. на пут у Мохидчев, где се дично састаде с руском царицом Катарином II. У писмима својој матери хвади се Ј осиф II. како је успео да побије све непријатељске гдасове које је Фридрих II распростирао о Аустријп. Сумње не може бити да је Ј осиф том придиком измењао мисли с Катарином о Источном Питању. У једном писму својој матери Ј осиф II вели, да га је царица једном приликом тихо и као случајно запитала, да ли он случајно не би жедео да добије Итадију, а нарочито папску државу као царски патримонијум. Он јој је на то одговорио да је у интересу многих држава да у Итадији остане зШиз дио, ну да она (царнца) може на то мисдити да добије свој Рим, то јесг Цариград. Катарпна је на то прекинуда говор о томе с примедбом, да она желн мир и не мисди на освајања. 3 ) ] ) 1^01118 ЈеггегбМ: ШаЈоп-е (Ир1ота<;1 (Јие с1е 1а (јиезИоп <ГОпеп(; (у Кеуие роИИсЈие е1 сНркта^ие с1е 1а СЈЈиез(шп (1' Опеп! 9. М)г. 1878) 2 ) Пис1ет. 3 ) РгоГ. Бг. А1ех. Вгискпег: Какћаппа II. (у АН&етете ОезсћЈсћЈе уоп "УУ. Опскеп, АћШеНип^ 70. 8. 323.—324.). 60