Просветни гласник

462

На тај начив између Русије п Аустрије дође до савеза, који је изменио дотадашњу политичку ситуацију. Пруска, и ако не беше угрожена, ипак је много изгубила зближењем Русије и Аустрије. У самој ствари савез је био управљен против Турске. Уговором је било одређено држање савезника према Порти, којој се и ратом претило, ако се не би показала довољно попустљива. Ово зближење Русије и Аустрије забрину Фридриха II и поводом тога писао је он у поч. 1782. год. своме синбвиу, херцегу Карлу од Брауншвајга: „Изгледа ми да идемо све ближе дризи, и кроз кратко време елементи заузеће место према својој важности. Ја хоћу да мирујем и да чекам док догађаји не наступе. Русија ће извесно Порту напасти и она не мисли ништа мање већ да мир у Цариграду закључи." т ,Цар (Јосиф II) се иоказује врло облааоран на Босну, Србију и Београд*). Онћеићи за руским импулсом." 1 ) Скоро у исто доба у једном своме нисму ЈосиФу II царица Катарина као у шали наговести наду да ће папа цару предати кључеве од Рима и предложити му да протера Турке из Европе. Јосиф на то одговори, да се он не нада такоме позиву од главе римске цркве, али се у толико ире нада томе од главе православне цркве, царице, за чијом је заставом он увек готов да пође. Берлински се двор, додао је Јосиф II, и иначе труди да рашири гласове о тако замашним илано_ вима и да опомене у Цариграду и Паризу да се чувају Аустрије и Русије. У Енглеској се такође у то време веровало у скору поделу тур. царевпне. Требало је само споразумети се о упљачканим деловима, а на томе су радили Јосиф и Катарина у години 1782. п 1783. Када се Катарина тужаше на вечите немире на Криму, Јосиф II одговори да је готов споразумети се с царпцом о евентуалностима ових немира, само Катарина треба своје жеље јасније да Формулише. На то царица одговори опширно мемоаром у коме се као о свршеној ствари говорп о рату што предстоји с Турском, објашњује се држање других сила и најзад расправља се читав низ планова, које- Русија намерава да изврши. По томе мемоару: „Између три државе, Русије, Аустрије и Турске имала би да буде једна посредна држава, именом „Дакија", која би од све три била независна п обухватпла би Молдавију, Влашку и Бесарабију, а владалац би њен морао бити источно иравославне вере. Русија би добила Оџаков и по-

*) Курсив је навд. ') 1Шет .... 8. 337.

граничне области између Буга и Дњестра и неколпко острва у Архипелагу. Ако би заједнички рат био крунисан таким успехом, да се Турци могу из Цариграда протерати, то би се старо грчко царство у пуној независности на ново иодигло, а на престо би био постављен велаки кнез Костантин Павловић, који би се тада одрекао свога права на рускн престо, тако да никада не би било могућно да обе круне носи једна глава" 1 ) Катарина у своме мемоару ставља цару у пзглед добитак неколиких тачака у Средземном Мору, које би биле од важности за аустријску трговину. Протекло је неколико недеља, а Јосиф II још не посла одговор на мемоар царпчИн. Најзад у одговору своме опомену пре свега на Пруску и Француску, које би могле спремити извођење плана; од своје стране није стављао никакву тешкоћу, али вели, да оснивање Дакије и грчкога царства зависи од успеха самога рата. Затим Јосиф II набраја своје жеље. Мислило се да ће аустријскп цар захтевати Босну и Сјобију, али његови планови иђаху многр даље. Онје тражио округе молдавске и влашке до Алуте, даље Београд, Оршаву, Ђидин, затим дринску област и залив у који она утиче, заједно са суседним острвљем, јер је желео засновати аустријску поморску силу. Захтевајући знатан део млетачких земаља на копну, у Истри и Далмацији, он је следовао савету који му је неколико пута дала Катарина, а којим се ради на повећању Аустрије на штету Италије. Што се тиче млетачке републике, Јосиф II бпо је мишљења да би се она могла при успеху турског предузећа отерати на своја стара притежања, Мореју, Крит п Кипар. 2 ) „То је", вели Рамбо, „био чувени план за деобу, који је познат под именом „грчки план", који је пмао да оствари ж.еље Волтерове, који пет година раније беше преминуо." Али кад Катарина II виде докле се пружају жеље цара ЈосиФа, показа се мало склона да им одговори. Она се одлучно изрази против анексије млетачких области; много је стало, велп она, до тога да млетачка република пристане на план царских дворова, а тако исто не сме се ни грчко царство умањити уступком Мореје и неколиких грчких острва у Архипелагу. Овакав говор ражљути ЈосиФа II. Јасно је, писаше он Кауницу, да царица жели да га завара, алп ће она ускоро о том бити убеђена, да он неће тако лако пасти у замку. Тако Јосиф II напусти за извесно време план за деобу тур. царевине. С тога је п Фридрих II ') ДНг. Кат1)аис1: ОезсМсМе КизвкшЈз 8. 544.-45. 2 ) А1ех. Вгискпег : КаЉаппа II. (у А11$- ОезсМсћ^е. .. V. V. Опскеп, АћШеП. 70. 8. 339.)