Просветни гласник

ПРВДДОГ ЗА ПОПРАВКУ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ СТЕНОГРАФИЈЕ

478

требити сваку пршшку где васпитаник може у делу применити стечену увиђавност. Успешан рад је најбоље васпитно средство, па био он ма колико незнатан. Свака воља претпоставља у првоме реду известан круг мисли, и што је овај богатијп и разноврснији, у толико ће душа детиња бити осетљивија за спољашњи утидај. Осетљивост детиња зависи дакле од наставе, и непосредно васпитање моћи ће само у толико утицати на васпитаника у колико је настава пробудила у н>ему ту осетљивост. У овим редцима трудили смо се да докажемо, како не може свака настава подједнако развити ту осетљивост, и да се у томе погледу можемо надати повољним резудтатима само од оне наставе,која свуда где може употребљује сарадау ученикову, која гледа да што више унапреди саморадњу његову, обзирући се при свему на слободно интересовање, услед чега и ово последње све то боље јача и напредује. Јена. Алекс. Марић. ■ •«-<ПРЕДЛОГ ЗА ПОПРАВКУ СРПСКЕ И ХРВАТСКЕ СТЕНОГРАФИЈЕ ') Пре педесет и више година измислио је Габелсбергер стенограФију за Немце, коју они још и данас дотерују и усавршавају, али никако до жељеног циља да дођу. За Хрвате написао јепроФесор Фране Магдић 1871. год. „З^еподгаИа Нгуа^зке ро1а§ вив^ата 6аће18ћег§егоуа", а друго издање од 1881. г. нешто је промењено и дотерано. ') За Србе написао је 1880. г. Јован С.Миловановић: „Српска СтенограФија, (систем Габелсбергеров)." Магдић се више, а Миловановић мање држао наведене системе. Неке знаке, писмена, променише без невоље, а примише неке нове према чешкој стенограФији. Сваки је по свом уверењу радио, али на жалост тако, да Хрват, који ту вештину по Магдићу научи, не разуме оно што је Србин, учећи се из Миловановићеве књиге, написао, и обратно. За тако рећи један језик имамо 'две врло различне стенограФије, а то не ваља, јер ми можемо имати једну, а и треба да је имамо. Зато сам се решио да покажем да је за Србе и Хрвате једна стенограФија довољна, могућна и потребна. г ) Из предговора веће једне раснраве, спремљене за штампу. 2 ) 1894. 3. издање са неким променама.

Употребио сам Габелсбергерове знаке за писмена, са малом, али потребном изменом и за нашу азбуку. Самогласници а, е, и, о и у остају непропромењени. Немци, па ни Хрвати, немају самосталних знакова за: ж, А, ч, џ и ш. За ж, &, и, џ узео сам нове знаке, аза чиш остају они од Магдића и Миловановића примљени. Хрвати имају римску азбуку, која није за Словене скована, с тога морају употребити по два писмена или знака, да неке гласове тачно представе. Неумрли Ђуро Даничић поправио је и дотерао хрватску азбуку врло смишљено, што је за нашу стенографију од велике користи, Даничић пише 3=ђ, ]—љ, п=њ, §=џ, и тим је пређашњи иачин писања тих писмена променио. Промена у азбуци наше стенограФИЈе имамо више, али то мора бити, јер је наша ортографија нростија, савршевија и неоспорно боља од немачке, те због своје особине мора у неколико одступити од немачке. Габелсбергерови знаци за сугласнике: 6 = 6, и—в, д=г, ђ=д, ј=ј, !=к, 1=д, гп=м, п=н, г=р, )=с, 4=т, != ф и с=ц нодударају се са нашим. Он нема знаке за ж, љ, њ, К, ч, џ и ш, но зато има: јр= си, јф=ш, 1јф=тш, епд—енг, ипд=унг, ђеН=хајт, {е:1=кајт, &аг=бар, од којих последња четири, само на крају речи, као завршетке употребљавају и које и ми с малом изменом можемо задржати. Габелсбергерово јр=сп узео сам за наше и у мањем облику као средње иисмо и нисам га за ж задржао, јер ми је за то (ж) његово ђ=х згодније. (Почетна црта од нашега ж). Габелсбергерово № наше је ш, његово наше ч а «ђ наше х. Магдић и Миловановић узели су по чешкој стенограФИји д=г за и, јер им немачко р=п није било згодно за везивање, као што и сами Немци ту невољу признају, а мора ће, се а пре а после, другим знаком заменити. Када су д=г узели за р=к, онда морадоше в=г заменити са ђ=х, што није морало бити. Еао што је Даничић д у ^ а г у џ преобразио, тако исто кад обрнемо стенограФско д, постаје ђ, а од г, кад му по средини начиним замку, добивамо џ. Габелсбергерово з=ц=з, у мањем облику, као средње писмо, но само мало веће као што се ј пише, и као што га Магдић за предлог („за=2а") употребљава, узео сам за наше з. Када се стено-