Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

479

графском л и н , дода мала коса цртица, постају љ и њ. Т, ф, и ц иишу се као и у Габелсбергера, само што ја пишем над и под линијом, како даља свеза изискује. Његово ф=ј од горе на даље иод линпјом наше је т, а друго, криво ф наше је ф, које се над и под главном цртом пише. Кад т од доле пишемо и са с спојимо, постаје на крају речи ц. Миловановићево И нисам задржао, ма да је боље од Магдићева, које је слично н>еговом ч, тако да се ћ=с од ч=6 тешко распознаје, као и Миловановићево ^ од џ и сав од вас. Габелсбергерово епд=енг узео сам као и Миловановић за мн, његово ђег1=хајт за ш на крају речи, коме се доле мало писмо може надовезати а да се са у не чита; а !еН=кајт уиотребљавам двојако. Над главном линијом (косо, положено т) као јот или јети, а од доле до главне линијекао: тај и тје. Његово ипд=унг узео сам за „оеао", а кад се на крају доле надовеже ла, ли, не, на, њи, ње и и , постаје: овала, овали, оване, ована, овани, овање, овати, и т. д. Габелсбергерово баг = бар задржао сам , но само на крају речи, никад у почетку. Писмена се пишу онако, као што Габелсбергер и његова школа уче. Свако се писмо пише с малом сенком, не танко као у Миловановића. Од доле на горе пишу се навек танко: т, ф и крајње ц. Преглед азбуке: Габелсбергерове, Магдићеве, Миловановићеве и моје, не могу за сад показати, где би се видело, ко је од Габелсбергера најмање одступио, јер се писмена не могу представити. Само ћу ово неколико нових показати: (ј — 2?', ж—Ј, 3=^, љ=^, ђ— /, њ=и=Ј^ и Остала сва писмена остају непромењена. Оволико сам држао за потребно да изнесем, те да стенограФИ п они који то желе постати виде промене, које мирно и савесно препоручујем, јер држим, да сам се од Габелсбергера понајмање и само за толико удалио, колико то изискују особпне наше азбуке и нашега језика. Надам се да ће моја књижица, коју мислим скоро дати у штампу, за изучавање српске и хрватске стенограФије боље одговарати намењеном циљу, него оне две споменуте и нама до сада познате. Што Србин наиише, то ће умети и Хрват читати, и обратно, што је сад немогућно, те ће онда само једно литерарно-стенограФСко поље бпти, на ком ће се моћи даље радитп и наша стенографија усавршавати.

А од срца желим, да бар на том једном пољу заједнички и споразумно радимо, те да можемо рећи: ту смо хвала Богу сложни, кад није среће да се и за све друго тако може рећи. На св. Николу 1886. г. У Земуну. с. д.

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА НАПИСАО Д-Р ј^ЕРЕНЗЕН ПРЕВЕО ЈОВАН РАДОНИЋ ДГУГИ ДЕО : ПЕСМЕ КГАТКОГА ГАЗМЕРА, ОСОБИТО ОНЕ У МИЛУТИНОВИКЕВОЈ И ВУКОВОЈ ЗБИРЦИ, У СВЕЗН СА 1'АЗВИЈАЊЕМ СРПСКЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ. А. У В 0 Д I. Већ по своме сиољашњем обиму знатан простор заузимају у Вуковој другој и трећој књизи оно 190 песама, у којима је око 37.000 стихова на 1200 штампаних страна. Додамо ли овом броју око 60 песама на 500 страна у четвртој књизи, добићемо знатан број од 250 песама, које скупа имају преко 50.000 стихова. Но није главно питање обим и количина песама. Та ми знамо, даје Караџић од скупљенога материјала објавио оно, што му се чинило да је најбоље 1 ). И не гледајући на поједине песме, које су овде онде штампане, јавише се у овом веку доста збирака, међу којима има и прилично великих. Изгледа, да се можемо надати још којој богатој збирцп, као н. пр. из Загреба 2 ). Но горе већ напомепусмо, да иије толпко важно, колико је хиљада штампано или колико још стихова на штампу чекају, него је међу научницима опште призната ствар, да је од свију збирака, које се после Вука јавише 3 ), врло мало, које би с естетичке стране наравно не с научне — важиле као неки новп Фактични добитци. Па заиста све оно, што знамо о срнској јуначкој песми, све то црпли смо искључиво из Ву') Оппшрније види о овоме у одељку XIX. 2 ) Јако ме је жао, што те збирке за сада још не могах употребити при овоме своме истраживању, на на жалост не дође ми до руку ни Јукићева збирка од г. 1858. са натписом: Кагос1пе рјезте ћозапзке 1 ћегседоуабке, у којој има 50 песама на 600 страна. 3 ) Већ у папред не убрајам овамо Мидутиновићеву збирку, о којој ћу доцније опширно расправљати. Види ниже одељак VII (поред »огдедало српеко* види доле одељак XI). 62,