Просветни гласник

ЛОНИ УЏБЕНИЦН ЗА ОПШТУ НСТОРИЈУ

487

нивањем и за време оснивања Рима, Немци за време Тацита, Словени до појаве Хуна и т. д. За време овога ступња веК је пронађена ралица, која се постепено усавршавала и прелазила у плуг, који стока вуче. Шуме се крче, подижу њиве и ливаде, јер је већ пронађен гвозден ашов и секира, земљорадња отпочиње да се развија све више и више, а тиме и људи да се настањују. Оцењујући превод Иловајскове Историје рекао сам напред, да човечанска култура, посматрана у опште и посебице, има два основна облика друштвенога уређења. И један и други облик потпуно су систематисани и имају обележја, која их јако одликују једно од другога. Један облик искључује на крају крајева сасвим други. Један је старији, други млађи. Један припада преисторијском добу, други историјском. Један одликује колективизам у својини и равноправности чланова, други индивидуализам, приватна својина и потчињеност једнога сталежа другом. Први је облик друштвенога уређења крвна организација или гентилна, организација изведена на крвној вези и сродничкој љубави. Друга је иолитичка организација, и ту главну улогу игра личност у погледу његових односа према земљи и својини, према области; то му у исто време одређује и положај у друштву. Ту постаје и приватна својина земље, ту постају и класе, сталежи и привилеговани положаји. Наступањем политичке организације постаје и држава. Пре политичке организације државе нема у оном смислу, у коме се узима држава у историјском времену. У свима ступњима горе наведеним владала је гентилна организација или организација крвнога сродства. Према томе постанак државе немамо ни у периоди дивљаштва ни у периоди варварства, па дакле ни за време каменога доба ни за време бронзанога. Из наведенога јасно се види да подела преисторијскога доба, коју је узео г. Ловчевић у уџбенику, не може да издржи критику, јер не може да окарактерише свако доба оно што се хтело. Исто тако, и ако је било ратарства још у средњем и вишем ступњу варварства, још немамо таквога удружења људскога, које би се смело назвати било државом било државицом. Држава је творевина историјскога времена, она припада цивилизацији. Ње нема раније. Овим хоћу да кажем, да подела доисторијскога времена, коју је г. Ловчевић узео у свој уџбеник, Ј ) 0 свему наведеном види: Могдап Н. Ђегогз : ХЈг ^евеПзсћа^, немачки превод Ж. ЕгсШо^- а, 81и4%аг11891. Ту је наведена и богата литература ио тој ствари.

са оним онаквим обележајима не могу да издрже .критику, па и да су погрешни обележаји појединих периода. У преисторијском добу требало је рећи коју о расама људским, то г. писац није учинио у овом уџбенику. Исто тако ништа није речено о постанку породице и развитку породичних односа, а у историјском животу, у Историји вазда се сусрећемо те породица је овака или онака, а ученици немају претходна знања о развитку породице. Исто тако врло је мало речено о првим становима, а о оделу баш ништа. Исто тако ни помена нема о постанку и развитку говора, о обичајима и предањима и т. д. О свему томе мислим да је требало рећи што год у јасном и примамљивом облику. То би могло много олакшати разумевање доцнијих догађаја. То је још пре десет до дванаест година лепо увидео стари радник на историјском пољу, наш уважени историчар г. Ст. Бошковић. Сад да пређемо на историјско доба. Историјско доба писац почиње поделом, и подела је добра. Прелазећи на стари век писац одмах почиње са географијом старога века, управо са геограФСким прегледом Старога Света. У колико је мени познато, ово је код нас новина, т. ј. г. писац код нас први је нре ступања на саму стару историју изложио у кратком погледу географију Старога Света. Ово је и добро и корисно, само жао нам је што је г. писац био врло кратак. Истина ову краткоћу овде писац је накнадио јаснијим и ширим излагањем географије при почетку изучавања историје свакога од појединих народа. У § 8. на страни 10. писац дели народе средоземне расе на два стабла: индо-евроиско и семитско. У колико ми је познато, израз индо-евроиски на првом месту незгодан је да обухвати онај део или стабло рода људскога, на који се то односи, а на друго место тај је израз у науци замењен јаснијим и карактеристичнијим изразом а ријски. Прелазећи на историју појединих народа, г. писац старао се да подели градиво тако, како ће ученицима најприступачније бити. Он одмах, прелазећи на историју појединих народа, упознаје ученика са земљиштем на коме је тај народ живео, затим са самим народом, т. ј. од које је расе народ, кад се доселио и т. д. Затим упознаје ученика са топографијом саме земље. После тога одмах прелази на историју народа, па најпосле на културу дотичног народа. У одељку за културу г. писац упознаје ученике са унутрашњим уређењем, са вером, са књижевношћу и науком, са уметношћу, са привредом и трговином. Овај уџбеник, као што се види, врло је подесан за ђаке, што се тиче

63*