Просветни гласник

ПРОСГЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

491

Поред тога замерамо г. писцу што после предговора није казао и дела и ауторе, који су му били при руци, кад је овај уџбеник писао. Што се тиче слика, могу да кажем да су оне велика помоћ Историји и историјским уџбеницима, али у овом уџбенику многе су слике нејасне. Тако су нејасне слике 1., 4., 19,, 21., 30. и 42.. Како су наше школе, и уопште средњи заводи, врло оскудни са историјским картама, то би писац добро учинио да је приложио уза сваку земљу и њену историјску карту. То би много олакшало изучавање Историје.

Норед свега што сам горе навео, ова књига г. Ловчевића јесте велика добит за нашу средњошколску књижевност. Велика добит зато, што је писац поред осталог обратио велику пажњу на културу појединих народа. Зато је требало доста труда. Хвала му на заузимљивости и раду. Желимо да и даље свој рад настави. Али при прештампавању своје књиге молимо га да обрати пажњу на горње напомене. Миленко Вукпћевнћ ГфОФвСОр.

ПРОСВЕ-ТНИ

РАЗНИ ЗАПИСИ Језеро с тројаком водом и двојаком Фауном. — По новијим испитивањима руских научника Фаусека, Книповића, Рипаса и Таубеа има такво једно језеро на острву Килдину, које лежи близу вароши Коле ^и њене, луке на мурманској обали рускога Лапланда, а састављена је из палеозојских слојева прожетих гранитном пругом. И ако је то језеро, како се чини, једним узаним делом обале потпуно одвојено од мора, ипак се мора претпоставити да је оно у вези с њиме, јер показује прилив и одлив, наравно много слабији (неколико сантиметара) него што је у мора (до 4 мет). У том је језеру нађена вода од три врсте: горе је слатка вода, од киша и неких омањих потока, испод тога је слана као и у мору, а на дну садржи у себи сумпор-водоника, као што је муљ на дну Црнога Мора. Животиње, које живе у том чудноватом језеру, деле се према томе у два разреда: у горњем слоју се налазе слатководне животиње, даФниде и т. д., и под њима су морске животиње: морске гљиве, морске руже, м. звезде и мекушци (од врста СШоп, АеоИв, ТеШпа и др.). На дну језера и на многим местима воде, где избија сумпорводон. гас, нема ни трага од живих створова. (Ргот.) С. П. Хитин (рожина) у биљном царству. — Као што је целулоза, главно градиво биљнога влакна, нађено и у животињском царству (нарочито у омотачу Тишса1»), тако је пре кратког времена Француски хемичар Еи§. ОЉвоп доказао, да се хитин, рожасти састојак тела у многих животиња, нарочито у инсеката, налази и у биљном свету, т. ј. у

КОВЧЕЖИИ печурака. Кад се парчад обичне печурке (сћатрј^поп) искувају најпре у разблаженом каустичном натрону па онда у разблаженој сумпорној киселини, и кад се најзад алкохолом и етером ослободе свију масних и смоластих састојака, онда ће се добити нека бела материја, која није целулоза, већ хитин. По извештајима Немачког Ботаничког Друштва за 1895. год. то је исто искуство учинио и Е. "ШпЈегвЂет, који је још год. 1893. доказао да у опни печурака има азота, чиме се та опна разликује од целулозе. (Ргош.) - С. П.

Мошус и пастрмке. — Мирис мошуса, који многи сматрају за најнепријатнији, чини се да има ту особину да примамљује пастрмке. Пре кратког времена подигнута је у женевском кантону, на реци Рони, велика Фабрика, у којој се израђују разни мириси (парфими) од мошуса. Од онога дана, када је ова Фабрика прорадила, пастрмке поврвеше гомилама обали близу Фабрике, те их рибари тамо лове у нечувеним количинама. (Рг. В1.) С. П.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ Г- Луји Тегнер, ђенер. консул Аргентинске Републике у Копенхагену, у Данској, поклонио је нашем Геолошком Кабинету Велике Школе лепо сређену збирку каменог оруђа из Каменог Доба, у вредности преко хиљаду динара.