Просветни гласник

490

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

у којој је основица род (генс) и који се развија | у братство (фратрију), па после у илеме (филу), ту има старешина рода, старешина Фратрије, старешина племена, и најпосле има савез племена. Алитујош нема ни државе ни племства. Према свему томе из основа је погрешно све оно што је речено на страни 149. под § 115.0 домаћем уређењу за време витешкога периода у Грка. Ја у том времену не налазим ни монархије, ни краља, ни племства у правом смислу тих речи. Данашња испитивања то су сасвим расветлила, особито научни раденици после Грота. 0 гентилној организацији иособинама генсаГротје то јасноописао у својој Историји Грчке (ОеасМсМе уоп Огиећеп1апс1, Вап(1 II. види страну 43., 44. па. и 47.). Писац је врло кратак у § 116., али исто тако и нетачан. Кратак је зато што говори о животу и обичајима витешкога периода свега у двадесет реда. Нетачан, што вели да је у то време постојала патријархална породица, и што у том времену налази властеоске и краљевске жене. Даље излагање Грчке Историје могу рећи да је добро, и ако не сасвим. Тако г. гшсац на стр. 167., говорећи о Перијецима у Спарти и Лаконији, вели за њих: »не зна се да ли су имали приступа у народним скупштинама бар с пасивним грађанским правима <( . Ученици V разреда то неће схватити, па и поред тумачења. На стр. 275. могло је сасвим да изостане, као сасвим непотребно за ученике V разреда, оно : „Сократова метода у тражењу истине билаје индуктивна као и у софиста«. Исто тако или је требало више говорити о философским школама иосле Сократа, или и оно што је речено на страни 276.и 277. могло је изостати» па задржати се само на животу и раду Платона и Аристотела. Жао ми је што и географија Македоније није детаљнија. То треба да буде и ради српске историје. Са овим завршујем Историју Грчке. Сад да кажемо уопште. Имали бисмо дазамеримо г. писцу у стилу. Стил му је на више места неуглађен, а по где где тако тежак, да је тешко схватити шта се хтело рећи. Периоди су врло честа појава, а уџбеници треба да су писани разумљиво и кратким реченицама. Ради примера навешћу овде два таква места из књиге. Тако н. пр. на страни 134. § 102.... »Друга се два планинска ланца гранају по Средњој Грчкој (Елади, у ужем смислу); јужни, кршни и непролазни Коракс, чији се последњи изданци пружају до Коринтског Затона по западној (Озолској) Локриди, делије на два неједнака дела: на брдовиту и дивљачну, заиадну височину, у којој река Ахелој раздваја Етолију од приморске Акарнаније, и

источну половину, која се као какво дугачко полуострво пружа у правцу ка југо-истоку, испуњено целом својом дужином осредњим планинама, везаним међу собом вишим и нижим повијарцима«. Или : „С аркадске се висије ка југу спуштају три планинска ланца у три јужна полуострва и обухватају две речнедолине: Еуроте и Памиза ; источна планина Парнон пружа се све до рта Малеје; средњи и највиши ланац пелопонеских планина Тајгет (2400 м.) допире до најјужнијега рта Тенарона и раздваја неплодну Лаконију од равне и питоме Месеније, по чијем се приморју шири трећи ланац, огранци брда Итоме Све ово могло је да се испребија на кратке и јасне реченице, па да то ученици лако разумеју, схвате и упамте. Г. писац пише »извориште Кефиса. !< стр. 134. а треба извор ; г. иисац пише „богослужба«, то је новоскована реч и т. д. Ова књига штампана је двојаким слогом, ситнијим и крупнијим текстом. Чини ми се да је то врло неподесно и непедагошки за децу. Ситан текст изгледа ми да је тако ситан да ће кварити очи ученицима. Она силна питања у хронологији Историје Источних Народа и у Историји Грчкој у почетку требало је да изостану. Исто тако многе ствари у заградама са питањима такође је требало да изостану. Овај уџбеник. што се тиче номенклатуре, могу рећи да је од свију досадашњих наших уџбеника за Општу Историју најобилатији. Ништа ученике више не мучи но тако многобројна имена. Мислим да то треба на половину свести, с тога што памћење имена не развија мишљење, но напротив оптерећава и мучи. Исто то и са хронологијом. Али ипак много је мање замерке у том погледу. Чини ми се да би г. писац многу и многу од горе побројаних замерака избегао, да у самом почетку није ударио погрешним путем. Г. писац писао је књигу, која има да послужи и за наставнике и за ученике, или како он сам вели у предговору: да местима у загради и напоменама подстакне наставника на ново излагање, да га нагна да допуни, да објасни, да упореди, да развије оно што је тамо само наглашено (стр. IV). Ове напомене, по моме мишљењу могу да доведу наставника врло често у незгодан положај, тим пре, што код нас врло често предају историју и неисторичари, који нити имају времена ни воље да се усавршавају у Историји, а друго, тешко је наћи какву књигу где би све то било изложено, која би послужила као ручна књига наставнику. Та оскудица у потребном персоналу и нашим приликама не сме се сметати с ума кад се пишу уџбеници за средње школе.