Просветни гласник
ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС
507
XXI. Сасдушан је реФерат г. Дим. Јосића о „Збирци народних умотворина", ирибрао и уредио г. Мидан Обрадовић. Према реФерату Савет је решио: да се ове народне умотворпне не могу примити за оно, за што су понуђене.
XXII. Сасдушан је реФерат г. Свет. Н. Вудовића о прештампавању ,Српске Граматике за I разред гимнасије" од г. Љуб. Стојановића, проФесора Ведике Шкоде. Према реФерату Савет је оддучио: да се г. Стојановићу да, на име хонорара за прештампаних 4000 примерака, одсеком 1600 динара. С овим је свршен овај састанак.
с-Уа * .
ШКОЛСКИ ЛЕТОПНС
ИЗБОР РЕ1?ТОРА У ВЕЛИ^ОЈ ПИ^ОЛИ За 1895.—6. шк. годину, Академ. Савет, на састанку свом од 1. септ. о. г., изабрао је за ректора г. д-ра. Војислава БакиЛа , проФесора Вед. Школе.
ИЗВШШТАЈИ надзорника средњих школа у 1894. — 5. школ. години. VII. Извештај г. проф. д-ра Јов. Туромана о гимназији и В. Жен. Школи у Шапцу и о нижој гимназији у Лозници. Госиодину Министру иросв. и цркв. иослова. Част ми је поднети вам извештај о шабачкој гимназији, односно о испиту зрелости и годишњем испиту у овој гимназији; за тим о вишој девојачкој шкоди шабачкој, и најпосле о нижој гимназији лозничкој. А. 0 гимназији шабачкој. И писмени и усмени испит зрелости текао је без икаквих ванредних догађаја. Испиту је приступидо 9 ученика и 3 учениде. По свршеном усменом испиту испитни је одбор прогласио 8 за зреле, 3 је одбио на три месеца, а 1 на годину дана. Вредно је напоменути, да су овај испит најбоље подожиде две ученице, и то Даница Марковићева и Натадија Обреновићева. И годишњи испити држани су тачно према прописаним програмима предавања. На овим испитима видео сам, да су наставници прешди цео наставни материјал, који је прописан за сваки иредмет. Нриметити ми само ваља: 1) да г. Мидић Сретеновић само у III разреду није прешао опште појмове о рачунању са општим бројевима; 2) да г. Мих. Атанасијевић само у У разреду није прешао партију о уображеним количинама; 3) да г. Ма-
нојдо Смиљанић из Физике у VII и VIII разреду није све прешао с тога, што је предавања месеца јануара отпочео; 4) да г. Радомир Мајсторовпћ није прешао неке партије из земљописа у V разреду; 5) да г. Елезовић у VI и VIII разреду није могао неке партије довршити, пошто је прописани материјал одвећ велик. Напоменути за тим могу, да су се наставници држали прописаних уџбеника, као што је то наређено расписом од 10. Фебр. о. г. Незнатне изузетке, у том погледу чињене, излишно је и помињати. По струкама састављена је кодегија шабачке гимназије доста неправидно. Тако нпр.: 1 ПроФесор г. Ђорђе Кока предаје геометријско цртање и земљопис, а подожио је проФ. испит из хемије, са хемијском технодогијом, минерадогије са геодогијом; но дужан сам уједно напоменути, да г. Кока добро предаје и геом. цртање и земљопис, о чему сам се на испиту уверио. 2. Предавач г. Никода Ранојевић спрема се да подаже проФ. испит из ботанике и зоодогпје са антроподогијом, а предаје алгебру, геометрпју и рачуницу. 3. Иредавач г. Радомир Мајсторовић спрема се да подаже испит из хемије са хемијском технодогијом, минерадогије са геодогијом, а предаје земљопис и геометрију. 4. Предавач г. Манојдо Смиљанић сирема се да подаже проФесорски испит из географије и из историје Срба, апредаје адгебру, геометрију и Физику. Констатујући ово напомињем уједно, да сам се на^ пспиту уверио, да су и ова сва три наставника добро предавади предмете, који су им пади у део. И ово да поменем. Не само у шабачкој, већ и у остадим нашпм гимназијама био би успех већи, кад би се теорија књижевности и историја књижевности учиде у мањем обиму, а више читадо, и кад би се ФидосоФСка пропедевтика истиснула из броја наставних предмета, па њени садашњи часови дади језицима.