Просветни гласник

шк0.1ски детоппс

стварне користи за ученике. Ученици су много труда и времена жртвовали на тачно копнрање штампаних прегледа и на пажљиво извођење црта, спољнег обдика и сенко у цртежа њихова, не привређујући себи тиме више до нешто цртачког механизма. У суштину цртаља нису наставом учитељевом уведени; и најмарљивијим механичким радом својпм нису себи стекли нп нравог цртачког погледа и схваћаја, ни слободе за самостално прецртавање природе око себе. Спољни резудтат наставе у цртању у крушевачкој гимназијп може да задовољи, јер међу ученицима има вредних и марљивих прецртача. Но тиме није никакав успех постнгнут у правом цртању, за које се тражи знање п разумевање правида за гледање п за стављање гледанога на цртаћу површину или равнину. Ученици треба да се уче цртању с природе; ваља за то да се најпре спреме у школи прецртавањем геометријских тела и онаквих предмета, какве може да прибави школа за перспективно цртање. — Настава у цртању мора да се преустроји, ако се од те вештине мисли да ностигне права и цењена корист. То преустројење условљава и потребне удобности у школи, којих за сада још нема у крушевачкој гимназији. Што тих удобности нема, приморавало је учитеља цртања, г. Велимира Виторовића, да се придржава старог, досадашњег начина у настави. У 1-ом разреду предавао је цртање г. Живан Михаиловић. Женски рад показао је леп успех, и по избору украса, шара, на разним предметима, и по тачној и брижљивој пзради. Трећа лепа белега на радовима ученица, укусни је сложај боја. Изложбаженског рада изгледала је занимљива и одабрана. Наставница, г-ђица Љубица Вукмировићева, и њене ученице заслужују похвалу и признање. Од корпсти би било по ученице кад би школа располагала каквом добром збирком прегледалица или журнала за женски рад. Најкорисније би и најлепше било, кад би свака учитељица рада могла да располаже лепом збирком народних шара, какове се виде на мушком и женском оделу у наших сељака и варошана. Шаре би се те или просто примењивале или би се по њима састављале нове. Обележивши довде укратко утисак који су чинили испити на мене, рад сам да одговорим на поједине тачке у датом ми упутству за надзорнике средњих школа. 1. Напред је већ наведено да г. Срећко Милетић и г. Светислав Здравковић, због одсуства од школе, нису прешли цео наставни материјал. Први је наставник из геограФИје а други из зоологије. 2. При предавањима својим наставници су се служили прописаним уџбеницима.

511

3. У првом и трећем разреду било је ученика, којп нису посве разумевали оно што су одговорили на испитуј но су то били научили на изуст, онако како у књизи гласи. 4. 0 свим наставницпма могу рећи да су правилно испитивали ученике, да су их даље правилно оцењивали према њиховом показаном успеху у знању и умењу. 5. Ништа нисам приметио што би вређало поредак у школи п што бп било за прекор у владању ученика. Старањем г. директора гимназије у току године, спречавано је све што бп се противило потребном поретку у школи и што се не би слагало са позивом ученичким. Према свему опаженоме пО свим правцима рада у крушевачкој гимназији, могао бих рећи да је у њој прошле школске године било доброг општег успеха у научном и моралном погледу. Извештај г. директора показаће то потање и јасније0 раду и способности појединих наставника навео сам горе све што сам могао опазити на посећеним испитима. Општи утисак наставничког делања гони ме рећи, да сам приметио, да је сваки наставник савеспо п предано вршио дужност своју већ ио осећању душе своје и по озбиљном схваћању лепог позива свог. За бољи напредак наставе у неким дисциплинама требало би школску зграду повећати. Чињепи су раније већ предлози, који су и усвојени, да се зграда са западне стране настави. Тиме би се добиле просторије за цртачке сале и већи кабинети за прибор физичкп и хемијски. Штетно је по справе, а отежава и огледе, кад се пз теснога кабинета справе морају да преносе огледа ради у собу у којој се предаје. ПроФесорски колегијум у крушевачкој гимназији нпје сасвим састављен према захтеву дисциплина. Због честих премештаја наставника у току течаја, колегијум је године 1894.—5. мењао четпри пута поделу предмета између наставника, тежећи при томе да сваком наставнику дође по раван број часова. На тај су сеначип цепали поједини предмети иа штету успеха из њих, а и наставници неки добивали су да иредају предмете, у којима нису стручни. Отуда је српски језик подељен између пет наставника. Предаје га и наставник по струци абполог, који још предаје и цртање слободном руком. ПроФесор латинског језика предаје и геометријско цртање, апроФесор, по струци биолог, предаје, поред Зоологије, рачуи, хемију и геометријско цртање. Гимназији би требао један наставник по струци абиолог, коме би имао да уступи место 66*