Просветни гласник

512

један од сувпшних биолога. 0 тој потребној измени у проФесорском колегијуму поднеће сам господпн директор гимназије предлог. Основано би било да госи. директор иоднесе и нредлоге о неким изменама у школским правидима, у кодико се тичу опена ученичких. Не би н. пр. требало да застаревају казни (после 4 месеца), јер кажњен ђак може на крају године да изнесе исту примерну одену, коју у сведоџби носи ђак који никако није кажњен. А на 2 до 3 меседа ире краја године кажаен ђак, мора у сведоџби да осети казну нижом оденом у владању за то, што му није остало довољно времена за застаревање казни. — Измену траже п правида о давању двомесечнпх оцена на основу пропитивања ученпка у шкоди и на основу израде домаћих задатака. Ератком напоменом овога двога рад сам био да обратим пажњу Господина Министра на прилике које би требадо прерадитн и усавршити. И овим завршујем извештај свој о крушевачкој гимназији. Први испит који сам у параћинској нижој гимназији походио, био је из Физике у III разреду, 17-јуна. Физику од маја месеца до краја године иредавао је госп. Мих. Илић, проФесор, који је пре Ј тога са сдужбом био у крагујевачкој гимпазији. Пре г. Илића био је из Физике наставник госп. Ник. Ракић, сад проФесор у београдској Учитељској Школи. Предавања своја из Физике, ови наставници нису потпомагади огдедима, јер је прибор физичког кабинета у дошем стању. Ученицп су на питања добро одговаради. Знање њихово оснивадо се на садржпнп књиге по којој се предавадо, и на тумачењу наставниковом помоћу цртежа кредом на шкодској табди. Сриски језик предавали су два наставника. У I и IV разреду г. Ср. Пашић директор, а у II и III г. Авр. Поповић, предавач. На испиту у IV разреду одговори су текди одређено и са разумевањем, а иитања су обухватада свакад разне делове дисцпплине. Исти се повољан успех показао и на испиту у III разреду. Из Земљоииса испит сам посетио у I и III разреду. Предавао гаје г. Авр. Поповић. Ко је од ученика п најмање се трудио преко године, морао је знати одговорпти на правилно и иоступно стављена паставникова пптања. Успех је отуд био повољан из Земљописа, који г. Поповић предаје и у II разреду. У IV разреду предаје га г. Чед. Петровић, проФесор. Ботанику у II разреду предавао је од маја месеца г. Мих. Илић, а до тог времена г. Ник.

Ракић, који је на испиту заједно с г. Идићем ученике испптивао. Одговорп су бидп за похваду, а давали су их уз посматрање самих живих биљака. Ученици су имади и своја хербарија, грађена према обиму у ком се ботаника предаје. Уз Ботанику предавана Је и Минералогија, и пптани су ученици и из ње. Г. наставник нагдашује да се Минерадогија не да успешно предавати без претходног зпања Физике и Хемије. У томе нагдаску има смисда и истине. На испиту из Геометрије у IV разреду изнесени добри успех само је пдод правилног и систематског рада, који се опажао и па испиту из Геометријског цртања, на ком је истп наставник, г. Чед. Петровић, проФесор, од ученика тражио раздожно и логично конструисање и извођење, а није се задовољавао механпчким, и ако лаким и брзим. радом. За Геометријско цртање владају у овој школи оне исте неприлике које се впде у крушевачкој гимназији. Ученици немају подесног адата и прибора; штедећи артију цртају облике у мадом размеру; цртају само писаљком, а не извлаче цртеж. тушем. Цртачка страна те дисциплине не постизава се никако у овакој скучености. Повољан је био исппт и из Сриске Историје у III разреду. Предавао је г. Јов. Ђорђевпћ, предавач. Вреднији ученици знали су боље одговарити но немарни на наставникова, правидним редом постављена, питања. За предавања своја из Зоологије у I разреду, наставник госп. Мих. Идић није имао потребних сдика. Нема ових довољно ни у уџбенику, те су ученици моради више да уче на изуст, но што би им знање и памћење било поткрепљено гледањем слика. Неимајући у том практике, некп ученици нису разумевали ни оно мадо сдика (ока, гдаве с мозгом и т. д.) на табдицама по школским зидовима. Вреднији ученици одговарали су, како је то само по себи прпродно, боље но немарни. Наставник је у предавању овог предмета показао исту вољу и труд, којим је предавао и остаде прпродне науке у овој школи. Из Немачког језика испит у II и IV разреду показао је успех мање обилат но у крушевачкој гимназији. Наставников (г. Јов. Ђорђевића, предавача) начин предавања нпје с тога био тодико пдодан, што је бидо слабе примене немачког језика при разрађивању реченица н давању одговора од стране ученика. Немарности ће се ученичкој морати приписати, што су остаде тодике погрешке непоправљене у задатцима неких ученика. Нису се трудили да преводе своје исправе према наставипковим поправкама. Наставнику ће бити дако да