Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

517

потпуно прокритикује. За сам Школски Рад, без Методпке, требадо је, према броју приправница, одредити 12 часова педељио преко деде године, и тада тек могао бп се показати видљив успех на учитељском испиту. Оспм тога за довољну учих тељску стручну спрему и зредост потребна је још и Психодогија, Догика и Историја Педагогике. Ови предмети никако се и не предају у Вишој Женској Школи. Напосдетку кад се узме у обзир, да предавања из појединих других предмета у свима и нижим и вишпм разредима Више Женске Шкоде нису удешена тако, да се љима развија и стручна учитељска спрема, него само да се постигне извесна оишта образованост, то се и оне потребне учитељске врдине код приправница нпсу могде развити нити на пспиту показати. Са обзиром на оне окодности, које су у поменутом Министарском акту од 10. маја ове године

ПВр. 7162, издожене у тачкама под а, б, и в, п с обзиром на то, што сам ја опазио на испитима учитељским у Вишој Женској Шкоди, мишљења сам, да би требадо створити засебну учитељску шкоду, у којој би се стручно образоваде девојке за учитељице у основним женским шкодама. Ову девојачку учитељску шкоду требадо би уздићи на онај ступањ научне спреме, на који се стунан, постави и мушка учитељска шкода. Модим Вас, Госиодине Министре, да изводпте прпмити уверење о моме дубоком поштовању. 5. јуда 1895. год. у Београду. Нонизан Милоје Влајић с. р. проФесор Учитељсве Школе.

Н А У К А И

0СН0ВНА НАСТАВА У ЕНГЛЕСКОЈ *) од Александра Винтера. Као шго су скоро све највеће и најважније установе у Енглеској постале готово искључно нриватном иницијативом, и то увек без обзира на неке даље циљеве, него само да задовоље тренутне потребе, тако је и енглеска основна настава поникла из себе самеу најпримитивнијим почетцима. Она није створена, него иорасла, развила се сама и ширила неирестано у правцу, какав је у почеткуузет. Кад год сусе владе, помишљајући на своју одговорност, умешале, биле су принуђене да своју акцију надовежу на започетке приватних друштава са њиховим незнатним средствима, уско-ограниченим циљевима и особеним интересима. Кад је сазрео какав закон, и у теорији и у пракси сма*) У одличпом и угдедном немачком часопису ( ,2еЦзсћгШ Јпг сИе §гезат1;е ЗкааЈбтабепасћаЦ" изишла је под овим натписом врло брижљиво израђена студија А. Винтера о основној настави у Енглеској. Израђена је по најновијим статистичким податцима и пуна најинтересантнијих разматрања о васпитању енглеског народа. Ми је доносимо у српском преводу, јер смо уверени да ће живо заинтересовати читаоце (( Просв. Гласника." Прев. просветни гласник 1895. г.

Н А С Т А В А трала се његова појава као компромис између старих обичаја и духа реФорме. Карактеристична приврженост Британаца индивидуалној слободи увек се подизалапротив система и законскеједноликости. Још одавно важило је, а и сад важи као правило начело: »да су закони зло к , па како је ове изазвала неопходна потреба, да су и „погребно зло. (< Због ове неопходности закона и јесу све унутрашње државне установе, у неку руку, у стадијуму непрекидног развијања и прелаза. Та околност објашњује чудновати изузетни иоложај, који Енглеска заузима према значајнијим и културним државама континента. Тако односно саме основне наставе, њени се почетци датирају тек од пре сто годинаиучинио ихјеједан једини Филантроп. Тек пре неколико десетина година отпочела је и држава узимати учешћа у васпитању својих будућих грађана. С обзиром на организацију, управу и утицај на подмладак, енглеска је настава тако компликована, да је за њено разумевање безуоловно потребно познавање њеног историјског развитка. РеФормација није створила у Енглеској, као на континенту, па чак и у суседној држави Шкотској, никакав систем основних 67