Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

521

школска комисија), могу бити осуђени на новчану казну до пет шилинга и плаћање трошкова, ако дете без довољних узрока не долази у школу; иста казна може постићи и родитеље детета између 13 и 14 године, ако дете не долази у школу, а није про тога свршило бар један нижи разред (већином четврти). Другу једну врсту ванредних разреда (ЕхетрМоп 81апс1аг(1) налазимо у Фабричким крајевима. Овде су деца, пошто сврше други или трећи разред , само обавезна да до своје 13. године посвете школовању половину времена, тако звано ћа1! Шпегз. Место, које се у Фабричком уређењу одноои на школу, гласи: а.) Газда, (а исто тако и родитељи), који даје рад детету исиод 13 година (или испод 14, ако није дошло до одређеног разреда) у ма каквом организованом индустријском крају, може бити кажњен, према околностима, до 5 фун. стерл. (а ако су родитељи, до 1 фун.), ако дете иоловину времена не употреби на похађање школе. б.) Онај, који на какав други посао употреби дете , које још није дошло до ванредног разреда који одговара његовим годинама, може бити кажњен до 2 Фун. стерл. Месној школској власги остављено је, да она одређује који ће разред бити ванредни разред (ЕхетрИоп 81апс1агс1). Пређе, а то није било тако давно, бејаше, према решењу скоро свих школских управа, трећи или четврти разред ванредни разред, до којега деца врло лако доспевају у десетој или једанаестој години. Данас је тај разред по варошима, по правилу, пети разред , а на селу, нарочито где постоји добровољни систем школа, без изузетка четврти разред. Да објаснимо овде иотпуно појам стандарда (ванредног разреда), одвело би нас и сувише далеко; али ћемо ипак навести у кратко, шта траже инспектори, односно влада, приликом, исиита у разним разредима. У првом разреду испити се држе из читања, писања и рачуна: проза у једносложним речима, преписивање кратких речи са штице и бројање до хиљаде. Просто сабирање и одузимање трочланих циФара и множења до 6X12. У другом разреду: читање из просте читанке , писање ставова од 6 реди по лаганом диктирању. Бројање до 100000. Множење и делење. У трећем: чи-

тање дужих комада, диктирање тежих ствари од 6 реди, примена четири вида рачунања са новчаним сумамд. У четвртоме: енглеска историја из читаике, 8 редова прозе (или поезије) по диктату, 4 вида рачунања са тежинама. У петоме : одељци из каквога класичара или историје, писање на памет какве приче, која је двапут прочитана, рачунање цена робе, просто правило тројно, сабирање и одузимање простих разломака; и најзад у шестом: Шекспир или други какав класичар, писање кратких писама, прости и десетни разломци са рачуном ингереса. (Наставиће се)

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ГЛАВНИМ ГМАНОВИМА ЗА ДЕ0БУ ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ од Мих. Ј. "Ђор^евића предавача ваљев. гимназије. (Свршетак). Од тога дана почеше знамените кон#еренције, у којима је участвовао од Француске стране Коленкур, а од руске Румјанцов и Александар. На овим се конФеренцијама решавало крупно питање о подели света. У поменутом и врло интересантиом делу Татишчев доноси и поједине дијалоге о том значајном питању па с тога ћемо од њега позајмити овде многе ствари, а нарочито оне које се тичу нас и наше судбине. Прву конФеренцију имао је Коленкур с Румјанцовом 28. Фебруара. Ту се говорило о великом питан>у у опште и у коме смислу треба га схватити, да ли у смислу алијанције или велике деобе која би захватила и Азију с Африком. Резултат је био да се треба споразумети у једном и другом смислу. Првог марта Коленкур је био код цара на ручку, после ручка Александар поче одмах говор о томе питању. Том приликом цар изрече мисао, да би се, у случају неспоразума око Цариграда, могао од њега начинити слободан град, али ипак упути посланика на Румјанцова да се с њим споразуме. 2. марта имали су Коленкур и Румјанцов другу конФеренцију, накојој су већ с картом у руци делили земље турске царевине. Руски Министар рече да би Русији припала Влашка, Молдавија и Бугарска; Француској Мореја, можда још Арбанија и Кандија. Коленкур: До није све; шта ће бити с осталим ? остављајући баш Румелију Турцима, јер о томе плану сад говоримо. Је ли тако г. гроФе?"