Просветни гласник

538 критика и Како данас стојимо са историјским уцбеницима, и уопште са књигама за Општу Историју, могу рећи да је ово најбоља књига у целини за Историју римске државе, коју ми до данас добисмо у нашој књижевности. И овде, као и при првој оцени, јако замерамо писцу што није навео изворе којима се служио при писању ове књиге. Миленко Вукикевић

Цар Симеон-Синиша Немањић (Палеолог). Историјска расправа. НаписаоРадослав Агатоновић. Издање општине београдске. Београд. 1893. Симеун Палеолог Урош *), о чијем животу и политичком раду говори ова књига, долази међу доста загонетне личности из 1}аше Истори ј е XIV века. И ако је био од сеома „високог рода и племена® — по оцу је , као што се зна , припадао славној пашој династији Немањића, а по матери : Палеолозима, такође династији, која беше чувена у Византији онога времеиа; — о њему се ипак, данас, ништа не зна у нашем народу! 0 њему ништа не уме да нам прича наша народна традиција; њега наше јуначке песме не певају. Изгледа, као да је спомен на тога човека ишчилео сасвим из памћења народнога!... Историја је једина која га је запамтила, и то само по неколиким кратким податцима, који су нам остали из оног времена и у којима је очувана успомена на њ. Сасвим је природно, према томе, да писац ове књиге, обрађујући своју тему, није могао имати посла са каквом несавладљивом грађом, у којој би било много и завијених и противуречних података. У колико је пак био успео да пронађе и прикупи све потребне податке, како их је разумевао, како их је тумачио и т. д. — то су питања, на која ће, у кратко, имати да одговори овај реФерат. I. Цела књига ова — рачунајући ту и све празне листове у њој — има сто дванаест страна и подељена је на шест глава, којима је на челу »Увод к , а на крају нека врста поговора без наслова и „ Литература.« »Увод 1( захвата првих десет страна књиге. То је једна гомила пасажа и реченица, покупљених из различних школских књига за Српску Историју и *) Наши поменици и детопиои називају га: СимеунЂ, СимеонЂ, Семмпа и т. д.

пдпографија

помешаних с великим бројем суперлатшза, епитета, година и неколико незнатних цитата. Ту нема — апсолутно ничега ни важнога ни кориснога за читаоце. Такав је »Увод <( могао бити написан једино из жеље, да књига испадне што дебља! Иначе, каква би то потреба могла захтевати, да се једна расправа о Симеуну Палеологу отпочне причањем догађаја из времена, од којега тога истог Симеуна растављају читава два столеАа.?! Управо, дакле, »од Кулина Бана!®...

После „Увода® долази једна врста приступа. Тај је део расправе написан — »<3а би читаоци могли што боље разумети политичну ситуацију (1) оних земаља, које улажаху у састав еаирске десаотовине у време кад иотаадоше аод круну сраског царства.« И шта налазимо ту ? Ту пцсац обавештава читаоце о том: чији је био Епир до XIII века; кад је постао деспотат у Епиру; како је тај Епир био једно време под Латинима; како су њим после владали и Анђеловићи; затим, о Михаилу Т. Котрули, о Јовану Дуки, о Турцима Селџуцима; о том како је Андроник дао НићиФору титулу »палиперсеваста«; даље о »неком Синадену", о неким убијствима и т. д. и т. д. Није дакле ни додирнут ниједан од оних Факата, који би, у истини, могли објаснити »ситуацију® поменутих земаља и олакшати разумевање догађаја, који су се у њима десили и у којима је Симеун имао учешћа!... Место свега тога, писац је могао — ако се баш иптло на то да доцнија расправа буде што разумљивија читаоцима — навести само неколико карактерних црта времена, у којем је Симеун живео, и области, на чијим се просторијама развијала његова политичка радња. Тако, на пример, могао је напоменути да су извесне покрајине, којима је Симеун управљао, биле у оно доба готово сасвим нове за српску државу и да су биле далеко од средишта старе, основне земље српске. Даље, да је становништво у тим земљама било веома измешано: ту су били Грци, Срби, Арбанаси и др. племена, а ниједно с претежном већином. Затим, да су границе њима суседних области биле још из раније отворене емиграцији странога племства, које је са запада било пренело идеје средњевековнога Феудализма и у друштву с домаћом властелом створило читав низ малих династа, који су живели у вечитом раздору. Осем тога, да је поменуте земље Душан дао био на управу Симеуну, баш у доба, када је