Просветни гласник

ЦАР СИМЕОН-СИНИША I На стр. 53-ој пак изреком потврђује , да је Марија са Симеуном после смрти свога мужа остала у Србији и то Ђ иод заштитом и аажњом Душамовом 1 '... На стр. 55., приликом говора о доласку Кантакузенову у Србију, вели, да је Кантакузен дошаоДушану да>тражи помоћи противу Лалеологаида је као лукав Византинац знао воло добро шта боли Душ&на и »шта му не да мира ни дању ни ноћу", јер је вел.и — једнако мислио о том, како да од Синише обезбеди аресто своме сину. И када је изишао пред Душана, он —вели — »пође с те тачке гледишта" представљајући му, да су њима обојици заклети непријатељи Палеолози, — Кантакузену с тога, што су га протерали из домовине и што су му узурпирали намесничку власт, а Душану. с тога, што 6и они за цело аомагали Синиши , као свом рођаку, да иосле смрти Душанове отме круну царску његовом сину Урошу. Душан му, после тога, пружи пријатељску руку, јер је знао, да ће моћ и странка Синишина , —• у случају, да Кантакузен уништи Палеологе — ослабити, те ће се на тај начин и наследство и престо Урошев обезбедити и учврстити«... и т. д., и т. д.

У кратко : наш писац, мисли, да је Душан, који »није имао мира ни дању ни ноћу«, мислећи једнако о том »како да од Синише обезбеди аресто своме сину к — задржао аод својом иажњом и заштитом тог истог Синишу , па чак и његову мајку Марију, иод чијомје аротекцијом била ј ака странка Палеолог а, која је радила, да Симеун наследи иресто сриски, место Уроша !! ?... Хартијо!... Хартијо!. .

Колико вреди много помињата расправа г. Срећковићева, — то није било тешко оценити. Требало је знати само, да постоји једна историја, коју је Кантакузен написао и да у тој историји има опширан опис састанка његова с Душаном. У том опису^ коме потпуну веру можемо поклонити, пошто га је писао човек, који је на том састанку учествовао, — налазимо, између осталога, помена о том, да су Кантакузен и Оливер били велики иријатељи; да је Кантакузена, приликом ц>егова проласка к Душану, Оливер био свратио својој куИи и ту га гостио неколико дана; да су Душан и Јелена необично поштовали и волели Оливера.; да је Оливер био нарочито наклоњен добром уговору између Кантакузена и Душана, да је присуствовао састанку, да је учествовао у договору и на рочито наглашавао велику оиасност од Палеолога; да је Душан просветни глдсник 1895. г.

НЕМАЊИЂ (ПАДЕОЛОГ) 541 после састанка световао Кантакузену, да за-свога сина Матију испроси кћер Оливерову и т. д., и т. д. Да је наш писац само познавао те податке и да их је само једанпут пажљиво прочитао, онда свакако не би онолико цитирао г. Срећковића. Његова би књига, у том случају, била много мања, а много боља. Али, када он то већ није учинио, онда нека изволе сами читаоци упоредити горње податке Кантакузенове с цитатима, које смо до сад навели из ове књиге, па нека га запитају: Да ли би Душан и Јелена, који се онако »плаше Марије и С им еуна и брину, како да од њих обезбеде престо за Уроша", — могли бити онако велики пријатељи једном Оливеру г дајеза њим била Марија и да је се у' његовој кући васиитавао Симеун?? Да ли би Оливер, да је за њим, у истини, била једна Палеологина, — могао бити пријатељ Кантакузену, који је иротиву Палеолога на све стране тражио иомоћи ? ? Да ли би се Кантакузен могао гостити у једној кући, у којој би била домаћица Марија Палеологова — и то у тренутку, кад он иде да утврди савез иротив Палеолога ? ? Та, да ли би и сам Оливер могао онако говорити иротиву Палеолога и помагати савез против њих, — да је за њим, у истини, била кћи — Јована Палеолога ?? и т. д., и т. д., и т. д. Све оно, дакле, што је у расправи г. Срећковића изнето под именом решења дотичног историјског питања, не бисмо могли назвати чак ни хииотезом. Јер, хипотеза у науци, па према томе и у историји, могу бити од вредности само онда, кад у њима има логике и када су подигнуте на каквој јачој подлози од историјских факата. Иначе, то су само произвољна и бесплодна нагађања, која ничему не користе и којима се само — комаромитује наука! Наш писац, према томе, нити је разумевао питање о Симеуну између 1331.—1347. год., нити је знао за разлику која постоји између научних расправа, хипотеза и Фангасија! Он је у овом одељку своје књиге писао просто — којешта! Чак је пронашао, да је Симеун имао два очуха-, до 62. стране — Оливера, а одатле па на даље — Десиота Јована Асена Комнена !!... IV Још од већег интересаје расправљање нашега писца о историји — како би неки рекли — Симеунова » отиадништва од царства " т. ј. о спољашњој акцији његивој.