Просветни гласник
542
КРИТИКА И
БИБ1И0ГРАФИЈА
Он је, с једне стране, читао, како г. Срећковић у својој великој Историји (II. 346.'—70.) готово на сваком листу осуђује Симеуна и назива га издајником, првим отпадником од Уроша, највећим упропаститељем царевине и т. д.; с друге стране видео је, да у малој књизи за Српску Историју од г.г. Ковачевића и Јовановића тај исти Симеун није убројан ни у »главне одметнике Урошеве«; с треће стране нашао је у једној расправи Конст. Николајевића сасвим друге ствари и то га је веома збунило... Правилнога критеријума за решење тога питања није умео да нађе, него је лепо усвојио све, што је код кога нашао!... Ево примера. На стр. 69-тој нал,азимо ово: »...Прву варницу, која отпочиње грађански рат у Србији, креше главом(?) Деспот-СинишаНемањић 11 . На стр. 70-тој: »...Видећи, како се нагло распада царство његовога покојнога брата и како „као на јагму® грабе један по један део српске царевине поједини осиљени властелини (?), а гледећи на престолу српском нејаког синовца, свог Уроша, који је и сувише био слаб да томе грабежу стане на пут, Синиша устаје и објављује своје право на круну српску и труди се, да је се дочепа, не би ли он могао саречити даље распадање срасног царства." На стр. 73-ћој: »Синиша, занет тада спремањем да удари на Србију и да се дочеиа царске круне, није се могао одупрети НићиФору« и т. д. На стр. 76-тој: »... Ту се сад Синиша стане озбиљно спремати, да одатле пође озбиљно на Србију и да покуша он сам да сиасе иресто братовљев од домаћих разорилаца, кад му нејаки синовац не беше кадар да очува своју круну®... На стр. 80-тој: »...Синиша је спремио све што му је требало, па да дође и да отме царски скиитар сриски; војска је ту, титула (?) ту, само сад с које стране да пође на Србију?... На стр. 84-тој: «.. То нам даје још више разлога да верујемо, да је Синиша у то доба, по свој прилици, иосле свога крунисања за цара слао у Дубровник свога посланика, да моли Дубровчане, даму у борби иротиву Уроша буду на руци т. ј. његови савезници"... и т. д., и т. д. и т. д.
Тако се пише, кад се не познаје ни оно неколико краткихи аутентичних података, који су нам о том питању остали сачувани!... * Прву вест о спољашњој акцији Симеуновој оставио је познати савременик, византијски цар Лован Кантакузен, који се пред саму смрт Душанову (1354. г.) био одрекао престола и повукао у манастир. Описујући, на крају својих мемоара, буру, која је после смрти Душанове настала била у српским земљама, он, између осталога, чини ову важну напомену: да је Симеун царев брат, госиодар Акарнаније, тежио да њему ириаадне царство и да је иривукао на своју страну многу сриску властелу и заратио на младога Уроша... Сличну вест налазимо и у једном параграФу »Епирске Хронике", којој г. Јиречек постанак ставља око 1400. године *), где се вели: да је Симеун из Костура иошао на границу сраску са намером да заузме очевину и владу свога брата Стефана... То су вести, које су нам забележили стари летописци. Осем њих имамо још два омања али веома важна званична документа, који су се сачували у Дубровачкој Архиви. Први је из год. 1357-ме и наштампан је у »Дубровачким Споменицима«, које издаје Југословенска Академија **). Тај је докуменат био познат нашем писцу и он га је навео у својој књизи, на стр. 85-тој. Али, пошто га је он наводио у одломцима и пошто му текст, местимице, није разумео, то ћу га ја навести овде у целини. Он гласи: в Б1е V 8ер1;ет ]ЈГ18 1357. 1п сопзШо го^аНзгит 8опо сатрапе тоге аоШо соп^ге^ак) т дио с[шс1ет сопзШз сар1ит 1ш1; е1; Дгтакит рег XXXIV 1рзогит сопзШогит, диос! рег с1. сотИет е"ћ зиит рагуит сопзШит гезропЉаШиг УавШо 2епоВ,пипс1о Лот1П1 Иутсе, рег Шит тос1ит (Ц11 ујЛећИзиг езае 1зопи8 рго 1егга по81;га е! диос1 бап! I ПМега сНс1;о с1оп11ш Иутсе сит Шо циет јрзе розиП; 1п ИИега 8иа. Е! ас1 уегћа дие УазШиз поћ18 (11x11; рго раг1;е 1р8Ш8 1108 ДесНпшз ге8ро1181уат, сЈиос! зишив сегИ, диос1 ргор1ег ПопИаћет е! зепзиз е1из со^позсе!; евзе ћопат е1;ји81;ат е! гаИопаћПет. Е1; диаиЛо р1асеге1; 1)ео, е1; ГогеД роззИзПе ге/етиз Нкеп^ег циод рах еззе? /пЈег уоз е? перо^ет по^гит. Е1; 81 рег поз аНс1и1с1 орегап розаес рагаН з/ти$ ас/ отпе беперИсИит е( уо/ип^а/ет рго расШсо $^а!и аткагит раг/шт." *) Зигип^аћегхсћЈе <1ег кбш§1. ћбћт. везеПзећаЛ Дег ^Чбзешсћа&еп 1885. р. 121. **) Мопитеп1;а га§иб1па. II. р. 129.