Просветни гласник

544

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖИЂ

ЛРОСВЕТНИ КОБЧЕЖНТ;

ЧЕШКА ЕТНОГРАФСКА ИЗЛОЖБА У ПРАГУ У данашње време све се више увиђа корист од приређивоња рарних изложаба. Зато изложбе, веће и мање, свуда ничу једна за другом. А и како да не би изложбе биле од вредности и користи, кад се ту најбоље илуструју напретци целокупне културе и просвете или појединих грана њиних. Ту се најбоље види докле се у чему дошло, у чему се изостало, на шта треба обратити веКу пажњу, шта треба ценити и на шта се угледати, а шта опет отклањати. То је школа у којој се за кратко време много види и научи. Са изложбе се враћају и стручњак и нестручњак обогаћени извесним знањем и побуђени на размишљање. Резултат свега тога свакако води напретку. Прва замисао о прирећивању изложаба може се рећи да припада народу чешком. Јер прва изложба у Европи, а у исто време прва и у свету, била је 1791. год. у Прагу, за време крунисања Леополда II. Била је то мала и скромна изложба, али Је била прва. Сто година после поменуте прве изложбе, приређена је год. 1891. у Прагу чешка јубиларна изложба. Ма да х / х становништа чешке краљевине (Немци) није узела учешће у овој изложби, ипак је она постигла успех преко сваког очекиваља. И они, који су мислили да Чеси на тој изложби неће имати бозна шта изнети, улазили су у изложбу ту с изненађењем, а одлазили с чуђењем и хвалом. Али сами Чеси у нечем нису се задовољили самом том изложбом. Све што је на чешкој јубиларној изложби било изнето, било је истина производ чешке краљевине, али су то били готово само производи новије индустрије, културе и просвете. Производи самога народа чешког, оно што народ као своје сопствено има, што карактерише земљу и народ чешки, беше мање заступљено. Зато је, још за време трајања јубиларне изложбе, никла мисао да се приреди друга изложба, која ће бити боља илустрација земље и народа чешког, која ће изнети рукотворине самог народа како из садашњости тако и из прошлости. Мисао та прихваћена је одмах, и одмах се на томе почело радити. За четири године уредило се толико, да је ове године приређена сјајна народописна или етнограФска изложба у граду Прагу.

Материјал за ову изложбу прибран је у Чешкој, Моравској, Шлеској и Словачкој. Све што се прибрало у разним околинама прво је било изложено у обласним главнијим градовима, а потом је послато у Праг. По томе што су на изложби заступљене поменуте словенске земље, и изложба је названа: чешко-словенска изложба , јер под именом Чехо-Словени разумеју се словенска племена у поменутим земљама. ЕтнограФска чешко-словенска изложба отворена је свечано 15. маја (по нашем календ. 3. маја), а закључена је 28. октобра (по нашем календ. 16. окт.). За ово време изложба је имала скоро 2 милиона посетилаца. Обично је на даи било око 4 до 5000 посетилаца, а празницима и више. Неколико пута било је и око 50—70.000 посетилаца на дан. Ну и ако је и то знатан успех, опет је оваква једна изложба заслуживала и више пажње. Кад би се детаљније описала ова изложба, изишла би о том читава повећа књига, па и опет, и кад би то описало највештије перо, не би могло читаоцу изложити све јасно онако, као кад својим очима види и проучи небројене предмете које беше изнела ова изложба. Немајући довољно времена, а ни довољно места у овом листу, да подробније опишемо ову изложбу, ми ћемо овде само у главноме обележити оне гране које су на њој заступљене биле. Изложба је била у Прагу на истом месту где беше и прећашња, јубиларна, изложба. Само је простор тај сад био повећан. Осем зграда које су биле остале од пређашње изложбе, направљено је још врло много нових зграда и павиљона. Све је то било препуњено хиљадама разноврсних предмета. Све то имало је да илуструје земљу и народ чешко-словенски, да га представи боље него што се најбољим сликама може представити, да га опише боље него што може највештије перо описати. Проћи кроз изложбу ту и разгледати оно што је на њој, то је као и пропутовати поменуте земље чешко-словенске. За познавање земљишта поменутих земаља изложена је огромна пластичка мапа (дужина 11, ширина 7 метара 1 , а осем ње и још многе друге пластичке мапе појединих крајева, геолошке мапе, цртежи, слике и т. д. За познавање народа који на том земљишту живи изложен је огроман број предмета. За по-

■