Просветни гласник
чешка етнографска ј знавање сеоског становништва , његова живота, рада и обичаја у свима крајевима изнето је све што је за то потребно. Начињене су многе сеоске куће са осталим зградама око њих исто онако како се где налазе, у њима је намештај и све остало како се у ствари где налази. Сем тога изложено је било још врло много мпњих модела разноврсних народних грађевина. Проћи и разгледати све ово то је као прелетати с једног краја на други, улазити у сеоске домове и разгледати их. Ко би се пак интересовао да проучи градско становништво, томе Праг даје прилике да позна садашњост градску, а за прошлост на изложби је подигнут један део старог Прага, у ком куће и све у њима представљено је како је било у старо доба, из год. 1589.—1600. Обичаји народни из садашњости и прошлости представљени су многим моделима, сликама и описима. Одело народно, како из садашњости тако и из прошлости, представљено је многобројним предметима од најпростијег и најсиротнијег до најраскошнијег богаташког и племићског одела. Везови народни (нарочито из Моравске) не само да су многобројни, него и тако разноврсни и лепи, да се не могу довољно похвалити. Занимање чешко-словенског народа представљено је било у свима гранама. Модерна индустрија и занати имали су засебан павиљон, у ком су све гране биле заступљене. Трговина и саобраћај представљени су како је било у прошлости и како је у садашњости. Земљорадња и друге гране пољске привреде у другом павиљону такође су представљене биле. Осем тога, првих дана по отварању изложбе, биле су изложене разноврсне справе, алати и машинерије пољопривредне, од ручног плуга до највећих парних машина за орање, кошење и вршидбу. Затим су доцније приређиване изложбе стоке, усева, воћа и т. д. Осем онога, што се односи више на занимање и рад мушких, нарочити одељак, који је носио назив „чешкажена", представљао је све што је рад чешко-словенског женскиња. Ту је заступљен не само рад домаћи, него и све што је женскиње радило на другим гранама. На пољу хуманитарних и патриотских предузећа као и на пољу вештина, такође је чешка жена радила и урадила доста. Литература пак броји повећи број радника женског пола, а повећи и леп број књижевних производа њихових. Говор народни представљен је не само таблицама, које су изнеле дијалекте и др. разлике појединих крајева, него и на изложби самој могао се говор тај и чути, нешто од посетилаца из разних крајева, нешто од нарочитих људи, који су се из
10ЖБА у прагу 545 појединих крајева за време изложбе стално бавили у поменутим сеоским домонима. За антроиологију чешког народа, поред слика и цртежа, изложени су били и многи модели и делови тела човечјег из садашњости и прошлости. Статистичке таблице и нацрти показивали су број становништва , растење и опадање, рађање, умирање од разних болести, брачно стање и т. д. ИстоЈ/иских ствари, осем већ поменутих, изложба је имала у више павиљона небројено много предмета, почев од ствари из преисторијског доба, из доба каменог и бронзаног, па даље из старог, средњег и новог века: алате, покућанство, одело, оружје и разноврсни ратни материјал, слике. књиге, листине и т. д. За познавање литературе и њених радника изнето је било не само књижевних дела. од најстаријег до најновијег доба, него су и још изложени и други подаци, као нацрти, који казују развијање и напредак литературе, описи и модели који представљају живот и рад појединих иг. >жевника и т. д. Религија је била заступљена такође разноврсним црквеним предметима, моделима, сликама, књигама и др. Шнолство је истина било више заступљено на јубиларној изложби него на овој, али је оно и сада имало пуна два павиљона. У њима су заступљене биле : основне, више и ниже, школе , ' дечја забавишта , продужне школе , разне радничке школе и разне хуманитарне установе за младеж оба пола. Средње школе у опште нису биле заступљене на овој изложби зато, што су то махом државне установе, а држава у овој изложби није учествовала. Више школе заступљене су биле само у толико, што су универзитетске чешке ђачке дружине нешто предмета биле кзложиле. Али оно што је било од школства заступљено на изложби, представљало је управо праве народне школе и др. просветне установе, установе које припадају већини или, тако ре^и, целом народу. За познавање поменутих школа и хуманитарних просветних установа изложени су били ђачки радови, наставна средства, књижевност за наставнике и ђаке, модели и слике, који показују спољашње и унутрашње уређење, плаиови, програми, описи и тако даље. У поменута два школсХа павиљона највише места је заузела основна настава. Да би се представило шта и како има основна школа, прво су изложени модели и слике, школских зграда, старих и садашњих, даље су изложени разни предмети од школског намештаја; а за наставу изложено је све по појединим наставним предметима. За сваки предмет изложена су разноврсна наставна средства,