Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

567

Г.г. ТриФуновићу и Јовићу одређено је у име хонорара нрвом четрдесет (40), а другом тридесет (30) динара. XIII. Прочитан је рекерат г.г. д-ра В. Гаврпловића и Стев. Давидовића, проФесора, о предавању Геометрије у средњим школама по предлогу г. Косте Ивковића, директора десковачке ниже гимназије. ГеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Г. Коста Ивковић, директор лесковачке ниже гимназије, ноднео је актом од 30. августа о. год., Вр. 473. Министарству иросвете и црквених послова своје мишљеље о предаваау геометрије у нижим разредима гимназнја и реалака, и предлог о подели целокупне математичке наставе на два течаја: на нижи течај пропедевтичке наставе и виши течај научне наставе. Главни Просветни Савет, својом одлуком од 27. септембра о. г. иозвао нас је, да кажемо своје мишљење о поменутим предлозима г. Ивковића. Питања, која покреће г. Ивковић, била су већ предмет Саветског расправљања, па су о том већ и одлуке донесене. С тога мислимо, да ћемо позиву Саветском најбоље одговорити, ако овде подсетимо на те одлуке Главног Просветног Савета и на расписе Господина Министра просвете и црквених послова, којима се циљало к подели математичке наставе на два концентрична дела. По садашњем наставном плану, а то је план од 26. септембра 1888. г., ПВр. 9949., има се у III разр. гимназија и реалака учити поред аритметике и алгебра. Ова одредба наставнога плана утврђена је још и расписом од 23. децембра 1894. г., ПБр. 23936., којим је наређено да се алгебра у III разреду предаје по уџбежику од ПГрам-Шислера. Овим наређењима ишло се очевидно на то, да се пропедевтичка настава у алгебри заврши у IV разреду, како би се у V разреду почела систематска настава. А да би се исто тако и геометријска настава поделила на два течаја, одређено је расписом од 10. Фебр. 1895. год. ПБр. 2470., да се геометријско цртање предаје аривремено по уџбенику од г. Вл. Зделара. Кад се овоме дода јошито, да јеГлавни Просветни Савет, на састанку 615. од 3. Фебруара 1895. г. одлучио, да се у нижим разредима гимназија и реалака предаје у место геометријског цртања геометрија с цртапем геометријским тако, да цртање буде средство, а не циљ; и кад се још има на уму,

да је и ПроФесорско Друштво, на V годишњем збору, донело резолуцију у којој је истакло потребу о подели математичке наставе на два курса — онда се види да је ово иитање не само сазрело за решавање, него да је већ решено одлукама Главног Просветног Савета, које треба само извршити, и да је поменутим расписима министарским већ отпочето извођење концентричне наставе математичке. Према свему овоме мишљења смо, да се предлог г. К. Ивковића усвоји, и у вези с тим предлажемо Главном Просветном Савету ову одлуку: 1.) да се целокупна настава математичка у гимиазијама и реалкама ноделина дватечаја: на нижи течај пропедевтичке наставе, и виши течај научне, наставе. Нижи тсчај да обухвати I, II, III и IV разред гимназија и реалака, а виши течај V, VI, VII и VIII разред гимназија и V, VI и VII разр. реалака; 2.) да се геометријско цртање не предаје, као до сад, догматички ; иего, да се у I, II, III и 1Л разреду гимназија и реалака на место геометријског цртања учи геометрија с гео,метриским цртањем, али тако, да геометрија буде циљ, а цртање средство; 3.) да научна настава у геометрији и алгебри почне у V разреду, и да се заврши у највишем разреду; 4.) да се рачуница учи у I и II, а заврши у III. разреду у половини школске године, тако да се већ у III разреду почне алгебра , и да се заврши у IV разреду, како би се систематска настава могла почети у V разреду ; 5.) прематоме, а по предлогу г. Ивковпћа, отпало би још ове школске године геометријско цртање у I, II и Ш разр., а место њега ученици би учили геометријску очигледну наставу, а у четвртом разреду учила би се стереометрија и попуњавало стечено знање из геометријског цртања најпотребнијим стварима из планиметрије; 6.) како је из дидактичких разлога потребно, да се геометрија и алгебра уче уноредо по истом писцу , то да буде за I, II, III и IV разред уџбеник „Математика од Шрама и Шислера II део геометрија", који је већ био пред Просветиим Саветом и препоручен од реФерената. 11. октобра 1895. г. Београд. Д-р Б. Гавриловић е. Р. Стеван Давидовић с. Р. Према реФерату Савет је одлучио: да се у свему усвоји предлог г. г„ реФерената. С овим је свршен овај састанак.