Просветни гласник

568

Н А У К А Н

ДОБА ЉУДЕВИТА ШТУРА ЦРТИЦЕ ИЗ Со40ВАЧ^Е ^ЊИ^ЕВИОСТИ Крвавом борбом код Пожуна (907 год.), где је пао и Мојимир, син Сватопуков, била је одлучена и судбина Велике Моравске, којој саставни део бејаше земља народа словачког. Од тога се доба историја словачка преплиће с историјом мађарском и иде уз њу, као што је дотле била у вези с историјом чешких, моравских и панонских покрајина. Словаци су још у истом веку били кратко време опет у јединству са Чесима, па потом с Пољацима, док није 1031. год. словачка земља поново дошла у састав Угарске, од које се више није у јачој мери издвајала. Живот њихов још и тада, па и доцније, бејаше по старинском уређењу, т. ј. они бејаху нодељени на жупе, које су доцније назване комитатима, а правни обичаји словачки имађаху знаменита утицаја и на господарско право државно. Словачки елеменат бејаше у добити још и тиме, гато се за дипломатски језик узе неутралан, латински, језик, те не бејаше бојазни да ће се силом морати примити језик завојевача Мађара. У XIV веку владаше готово сасвим самостално словачким земљама, у народу пријатним сећањима запамћен Матија Тренчански, чији пример даваше маха појединцима и у XV и XVI веку да се делимице издвоје од опште системе државне уираве. То издвајање не бејаше од штете народносном осећању словачком. У XVI веку јавља се међу Словацима и ново учење Лутерово — реФорматорски покрет, који захвати у добар део народа словачког. И овде протестантска вера имађаше крај осталоГа и народносно неко обележје. Следбеници Хусови бејаху згодна средина за раширивање иовога учења. Нова је вера бивала и одобравана и гоњена, док није напослетку, ма и само речју, изједначена у праву с вером католичком, државном.

Н А С Т А В А

Словаци осташе подељени на католике и протестанте. Протестанти пак стајаху у блиској вези са Чесима. На том, чешком, језику — вере ради почеше и словачки писци радити. Тако словачка књижевност од XV па све до дана прве половине XIX века бејаше на чешком језику — међу Чесима и Словацима бејаше књижевно јединство. Прелазећи преко имена писаца за све то доба, напоменућемо толико, да њихови књижевни радови носе тип општег средњевековног и у том правцу даљег књижевног рада. Од писаца с краја прошлог и с почетка овог века именујемо Бернолака, који је написао правила језика склопљеног из чешког и тарновског дијалекта словачког језика. Њему је близак по језику Јак Холи (1785—1849) песник чисто епских спевова из раног доба словенског »Сватопука«, »Тшрило-Методијаде", »Слав 11 и преводилац грчких и римских класика-песника. Холом се признаје обилан песнички дар као и упућеност у старој грчкој поезији, ма да је он од почетка до краја само песник свога краја. Облик је његових спевова чисто епски, дикција мирна али снажна; пишући у хексаметрима успео је релативно приближити се узорима старог епског песништва, а у неким призорима својим, детаљима из старог словенског доба, необично осваја пажњу читаочеву. Тако је исто успео и у превођењу. Чешки литерарни историци нашег доба имају пуно права што жале: како Холи није био са свога језика довољно познат читаоцима. Морамо поменути још два сувременика и друга у књижевном раду: Богос аеа 7'аолица (1769—1832) и Ђурђа Паљковића (1760 до 1850). Први је био свештеник, а други проФесор; обојица су певалњ писали литерарно-историјске расправе, приређивали повремена издања, али им је од свега знатније заузимање да се оснује друштво за књижевност и језик. То им је и пошло за руком у Пожуну, па, уписавши у друштво повећи број чланова с добрим улозима, извојеваше одобрење да се у пожунском ли-