Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Ниједном се детету не сме забранити похађање школе без јаких разлога. Такав један разлог био је до сад , а и сад је у неким школама, које још нису беоплатне, чим дете у понедељак у јутру дође без школарине. Школа мора бити отворена у свако доба владином инспектору или заступнику његовом. За распоред часова, као год и за наставничко особље, потребно је одобрење инспекторово. Главни учитељ мора имати од врховне школске власти сведочанство о својој способности. Школа мора, у погледу на грађу, осветљење, грејање, вентилацију, канализацију, и т. д., одговарати санитетским прописима и располагати потребним намештајем и училима. Да се школа отвори треба да има за то потребе, т.ј. да има. најмање 30 ђака. Једна дневна школа мора се, за једну школску годину, држати најмање 400 пута, а једна вечерња 45 пута, ради наставе из световних предмета, која обухвата два, односно један сахат (код дневних школа овде се разумеју 400 половине дана). Али по правилу школска се година састоји из 440 половина дана. За Ферије имају 14 дана о Божићу, Велики Петак, Други дан Ускрса, недељу дана о Духовима и три или четири недеље лети, крајем месеца јула. Уз то има још неколико дана, кад су ђаци слободни по подне, као н. пр. на Покладе. Недеља сс овде рачуна у 10 полу-дана. Заводи, који се не управљају по овим наређењима, па били они велики или мали, богати или сиромашни, приватне су школе, које не стоје иод државним надзором; а све школе, које се управљају по горњим наређењима, јесу јавне и имају право на државну помоћ. Државна помоћ за риђИс е!етеп1 ;агу 8сћоо]з (јавне основне школе) износила је за 1890. г. укупно 3,289285 Фун. стерлинга или 17 шилинга и 9 3 / 4 пенса на ученика при просечном похађању школе. (Наставиће се)

ЧУУ1НИ ТИП0ВИ И СРОДНЕ П0ЈАВЕ од Хр. Уфера. Кад се за некога каже, да нема свију духовних снла, онда се ту мисли, да нема свих пет чула. Тиме се не каже , да му нешто недостаје зато, што би био слеп нли глув; напротив, он може имати све чулне органе па опет „да му нису сва чула ту", а то значн, да се он не служи тим чулима онако, као што то чини већина људи; он дакле одступа од општег духовног типа. Таких одступања има врло много. Овде ће се говорпти о једној особитој врсти одступања. Ми ћемо уиознати неке појаве, које се врло често находе у здравом стању, али неки пут имају болестан карактер; па зато су их највише лекари посматрали. I. Године 1883. објавио је скоро преминули лекар за душевне болести Сћагсо^ у листу „ Ргодгев тесИса1 и један случај, који ће нам ову ствар објаснити. Један врло образован трговац, кога је Сћагсо1 лечио, причаше овоме, да је раније стекао врло опсежно знање туђих језика готово искључиво помоћу чула вида. Кад је требало да у школи говори задатак, онда је он тај задатак представио себи као наштампан или написан, па га је тако рећи читао. При усменом рачунању представљао је себи дотичне бројеве као цифре, т. ј. он је рачунао тако рећи писмено у памети. Кад мишљаше о лицима или стварима, они му стајаху до најмањих појединости тако јасно у души, као кад би их гледао. Кад се доцније као трговац сећаше огромних коресподенција, онда му се дотична писма са свима особеностима у рукопису, брисању, превлачењу и т. д. јасно представљаху у памети. Некога места у драми не могаше се друкчије сетити, него као-да призор Формално гледа на позорници. Напротив, представе слуха играху врло потчињену улогу. Тада наступи изванредна промена,ј*услед јаких духовних напрезања, трговачких брига,** несанице и губитка аиетита. Он не беше н. пр.; сад у стању да опише градски трг, који је често виђао; не могаше ни у најопштијим цртама представити себи пристаниште, које је раније често цртао. Па ни лице своје жене и своје деце не могаше себп представити; а његово пређашње огромно знање језика беше се смањпло на врло малу меру. Кад хтеде сабирати бројеве, тада му више не помагаше слика