Просветни гласник

ОСНОВНА НАСТАВА У ЕНГЛЕСКОЈ

581

јим се питањем, које засеца у џепове грађана, неће користити политичари свих боја у интересу оиих што плаћају порез?! Да, има шта више мањих вароши и сеоских општина, у којима су становници за добровољне школе и неће да знају за општинске само зато, да не би само натоварили себи на врат школски прирез, пошто се код добровољних школа трошкови, који не би били подмирени школарином и државном помоћи, покривају добровољним прилозима. Што се тиче религиозног питања, то мора свака школа, на била она првобитно и нарочито установљена или не за децу једне извесне верске странке , бити отворена и деци свију конФесија, и религиозни погледи мањине морају се уважавати, према вероисповесном или душевном члану (Соп8С1епсе С1аше) закона од 1870. год. Одељак седми вели: „Да би какво дете било примљено у коју јавну основну школу, његово примање не сме се везивати за погодбе: да посећује какву недељну школу или службу божју или какве или неке нарочите вероисповести, или да исту не похађа. Сваки ученик може, по жељи својих родитеља , да не похађа ма коју било религиозну наставу или не врши религиозне обичаје , не губећи зато ни по што права за сталну наставу те школе.« Да би ово последње било осигурано, настава из религије, па ма каква била, не сме се држати између других предмета, већ мора или претходити или доћи после наставе из световних предмета. Световним предметима се морају сваки пут дати најмање два пуна сата, једно за другим. Ниједан учитељ јавне основне школе не сме припадати духовном сталежу. Односно општинских школа (ВоапЈ 8сћоо1в) које издржавају они што порез плаћају, дакле приврженици свију конФесија, наређује одељак 14. истога закона изриком, да се овде не сме предавати катихизис или наука хришћанска, која је обележје једне нарочите вероисповести. До школске власти стоји, хоће ли допустити наставу у религији или не, а исто тако да одреди и обим и карактер њезин. Од 2300 школских власти само су осам избациле сасвим религију из својих школа; у осталим је религиозна настава најразновронији, почевши од цитирања какве просте молитве или певања каквог хорала (црквене песме), простог читања

које главе из библије без и једне речи објашњења, па до систематичне наставе учењем Оче-наша, десет заповести, беседе Исусове на гори и т. д. С друге стране, инспекторима је изрично забрањено да не испитују ученике из других предмета до само из световних, и ниједан део њихове оцене не односи се, ни директно ни индиректно, на наставу из религије; исто тако , одобрење какве школе од врховне школске власти не зависи ни пошто од тога, да ли има или нема религијске наставе. Овде је можда место, да кажемо коју и о положају и утицају свештенства на школску наставу. Видели смо, како општинске школе гледају да реше тешко питање о религиозној настави. У добровољним школама религија се, наравно, предаје и врши према проппсима дотичних религиозних друштава, којима припада школа. У великој већини случајева наставу из религије врши овде један месни свештеник. Свештеников је задатак и то, да у ванредним часовима поуча/ва децу оиштинских школа у њиховој вери, само што он врши и то добровољно, јер се то школске власти не тиче баш ништа, нити она ма каквим било надзором олакшава учешће деце. Да нема недељних школа, о којима ће бити доцније реч , то би, зацело, већина ученика ошптинских школа, нарочито по великим варошима, одрасла без икакве наставе у својој вери. Други један утицај на школу има свештенство тиме, што је у школској управи, коју , независно од учитеља, мора имати свака добровољна школа и с којом влада једино и стоји у вези, председник обично свештеник, : и што су најзад сами учитељи, који припадају' истој вери, зависни од ових управника. Јасноје, да тојако утиче и даје неку конФесионалну боју и самој настави у оветовним предметима, и, поред мало пре поменутог, вероисповесног параграФа. Ну, сем ових прописа ради заштите конФесионалне мањине, завод мора још и неке друге захтеве испунити пре но што га држава призна као једну јавну основну школу (РићИс Е1етеп1агу 8сћоо1). Школа не сме бити установљена ради приватне користи. Ни од једног ученика не сме се узети више од шест пенса (= 0'70 дин.) недељно на име школарине.