Просветни гласник

580

НАУКА И

НАСТАВА

у њиховим рукама целокупна унутрашња и спољашња управа њихових школа, постављање и бирање наставника, одређивање њихове плате, а исто тако и школарине и настивног програма. Сви издатци, који не буду намирени државном помоћи и школарином, падају на терет општинској каси и морају се покупити школским прирезом. Овај школски прирез (Зсћоо1га1е1 купе власти дотичних општина (рапзћ), заједно о осталим месним прирезима, и врло Је велика разлика међу њима у разним окрузима. У Лондону износи школски прирез сада 5°/ 0 кућне кирије, т. ј. кирије за стан. Школске уираве добровољних или деноминативних школа не подлеже , односно свога рада, тако рећи нинаквој јавној контроли. Па као што су општинске школске власти потпуно независне у погледу одређивања школа,рине, бирања, постављања и награђивања учитеља, и одређења наставног плана, тако су и управе ових школа. 31. августа 1890. г., последњег датума за којих имамо поузданих отатистичких иодатака, било је у Енглеској и Уелоу 14704 деноминативних школа, које је могло похађати 3621220 деце, ну које су у ствари биле похађане просечно само од 2263436 детета. Од ових 14704 школа припадало је англиканској цркви 11922 са школском акомодацијом за 2654954 детета, а које су у ствари помађала 1682167 детета; уелсијаноким методистима 551 са школском акамодацијом за 215180 детета, а које су у ствари посећивали 131934 дегета; католицима 946 оа школском акомодацијом за 344214 детета, а похађане уствари од 193838 детета, баптистима и дисентерима 1365 са школском акомодацијом за 416872 детета, а похађане у ствари од 255496 деце. Светских или општинских школа (Воагс! 8сћоо1з) међу тим било је 4714 са школском акомодацијом за 1935287 детета, а које су похађала у ствари 1468892 детета. Према томе било је у Енглеској и Уелсу за 18 89ј9 0 г. свега 19498 јавних основних школа са школском акомодацијом за 5566507 детета, а које су биле у ствари похађане од 3732327 детета, ма да је у лиотама надзорника забележено 4825560 деце. И ако је светска основна школа за ово двадесет година од како је поникла, учинила ванредно брзо напредак, ипак је по-

све успешна конкуренција, коју јој, све до данашњег дана, чине с успехом деноминативне школе, једна од најзначајнијих народних особина, и може ое објаснити само* с једне стране , карактеристичном љубављу Енглеза према свему оном, што је старинско, а с друге стране још и сада јаким религиозним правцем у њих. Деноминативне школе (БепоттаМопа1-8сћоо1з) су биле ћеаИ ро881с1еп1 ;е8, па су тако имале и имају и дадас још извесних одлика, којих друге немају. Докле год оне, на име, ширењем школа и својим радом у њима буду одговарале потребама и прираштају становништва, имаће, као што су и имале све до данас, управе ових школа у својој руци средство, да не даду да се у њиховом округу отворе и општинске школе (Воагс! 8сћоо1з). Узмимо баш да већина грађана какве вароши и хоће да установи општинске школе, они неће добити за го одобрење од влаоти све дотле, докле год црквене власти буду могле показати, да свако дете, дорасло за школу, у вароши, може ступити у њихове школе, које одговарају у свему јавним основним школама, као што закон и прописује. Други један важан узрок, зашто Енглези воле тако деноминативне школе, јесте тај, што оне, као што се тврди, готово искључно с мањим трошковима постизавају исте, па још и боље, реоултате с децом, но општинске школе. Да ли је овака штедљива управа, која долази ноглавито од горе награде учитељима, која је често много мања но и просечна награда једног радника, као год и од школских локала, који су и мањи и имају мање ваздуха и оветлости, одиста и јеФтинија и кориснија , тешко се може казати онако насумце с економно-културне тачке гледишта. Деца морају тада илатити за оно, што родитељима, односно школским управама остане у џепу, просто својим здрављем и образовањем, ако се застоју, који мора отуда неизбежно потећи, и недовољном потпомагању духовног, телесног, па према томе и душевног стања ученика, не поклони сва дужна пажња. Али и ако општинске школске власти у погледу школских локала и учитељских плата, мање скомраче, но управе добровољних школа, ипак и овде није све као што би требало да је; осим религиозне и т. д., има у Енглеској и једна политичка једноотраност, а ко-