Просветни гласник

ОСНОВНА НАСТЛВЛ У ЕНГЛЕСКОЈ

579

дневни стипендисти за две године положе редовни учитељски исгшт и после издржане пробе добију сведоџбу. Дневни стипендисти имају, осем тога, годишњи додатак од 25 Фуната, а девојке 20 Фун. Сведоџба испитаног учитеља (сегШЈса1ес1 1еасћег) може се добити само после два положена испита пред инспектором. На први испит пуштају се сви државни стипендисти који похађају какав семинар, после годину дана, а сви остали учитељски помоћници тек после навршених 20 година живота и пошто су годину дана с успехом били наставници. Због оваког уређења државни су стииендисти у добитку за годину дана, иошто они долазе у семинар у 18. години, те према томе могу иолагати исти испит већ у 19. години. Други се испит полаже годину дана доцније; за то време учитељски помоћници морају практично радити у каквој школи. Да саму школу заинтересује за даље образовање учигељских помоћника, држава јој плаћа за сваког учитељског помоћника !а881з1ап1 1еасћег), који је у њој радио 3 године и положио други учитељски испит с добром (или довољном) оценом, 15 (или 10) Фуната. Пошто добро положе и други учитељски испит, постају сви стипендисти или учитељски помоћници редовни или испитанн учитељи (сег1Шса1ес1 1еасћег) са свима правима, али за то морају да положе испит првога или другога реда, да би смели доцније поучавати ученике-учитеље (рирП 1еасћегз), т. ј. да би смели рачунати на место главног учитеља. Али они још не добивају сведоџбу. Они имају најпре да издрже неко време пробу у каквој школи и добију два повољна извештаја од инспектора, ну између којих треба да је протекао размак од године дана, и да пре првога извештаја морају имати најмање шест месеци службе , тако да цело ово време пробе траје 18—-24 месеца. Тек тада добива учитељ или учитељица од врховне школске власти сведоџбу, рагсћтеп! сег1Шса1е, названа тако с тога, што је написана на пергаменту. Број испитаних учитеља основних школа у Енглеској и Уелсу износио је на крају школске године 1890. 18704, а учитељица 27835, свега 46539; број учитељских помоћника 5254, односно 16530, свега 21784,

а број ученика-учитеља 7256, односно 21420, свега 28676 Према томе било је 96999 особа, признатих од државе, које су Функционисале као наставници у јавним основним школама. Од овога су броја 32 проц. мушки, а 68 проц. женски наставници; по 40 проц. долази на државне школе и школе енглеске државне цркве, 4 проц. на католичке, 4 на дисенгерске и 2 на уелсијанске школе. За одређивање учитељских плата нема у опште никаквих правила. Пошто само месна школска власт има право да поставља учитеља и одређује му нлату, то је величина плате разна у сваком месту и зависи од месних прилика. Шта више, и у самим великим варошима, као што је Лондон, зависи плата не толико од броја година, проведених у служби, колико од броја деце, коју су учили, и од успеха на испитима, који су деца показала, односно, даље, од средстава, којима располаже школска управа. Ближих података о учитељским платама у опште и нема. Просечни укупни приход испитаних учитеља износи око 120, а учитељица око 76У. 2 Фун. стерл., али су разлике у платама необично велике: између 450 и 50 Фун. Најбоље стоје, просечно, општински (сеоскн) учитељи са 125 односно 90 фун. прихода. Али овде ваља имати на уму, да учитељи не смеју ни пошто рачунати на какву пенсију у старости, као и то, да могу у свако доба бити отпуштени, као што је на пр. у лондонским општинским школама (Воагс! 8сћоо1в). Првога октобра 1891. г. било је у Енглеској и Уелсу 2300 школ. власти (8сћоо1ВоагЉ) које су обухватале становништво од 16600000 душа, тако да на школске комисије долази од прилике 9375000 душа. Ове су последње у унутрашњости земље свуда у већини, само 30 вароши, међу њима, истина, и онако угледне и насељене, као штој су Биркенхид, Сутпор, Престон, Честер, Кембриџ, имају још и дан данашњи искључно школе религиозних друштава. Општинске школ. власти не смеју се мешати у управу добровољних школа, једино што могу тражити да им се да извод о ђачком похађању школе. Дужност је школских власти , у првом реду , да нађу потребан локал за школу, ради чега имају право да узму, на рачун пореза, зајам, по 3У 2 °/ 0 , који морају исплатити најдаље за недесет година. Затим је

75*