Просветни гласник

578

наука и

настава

и другој години 2 (1) фун., у трећој 3 (2) и у четвртој 5 (4) Фуната. Док је ученик-учитељ обавезан, да остане за све време као наставник, као што је и уговорио,дотле школска управа може да раскине уговор с њим, ако два пута не дође на испит. Четврти од тих испита држи се сваке године у јулу месецу и зове се краљевски стипендиски испит (Оиеепв ЗсћоЈагвћЈр Ехагшпа1лоп). На тај испит , који инспектори не држе по школама, него у семинарима, пуштају се, осем ученика-учитеља, и сва друга лица, која првог јануара нове године, што долази, навршују 18 година. Име стипендиски испит није управо више згодно, пошто не сви, него само 700 најбољих мушких и 900 најбољих женских испитаних кандидата из целе земље имају права на стипендију, која траје 2 године, а која се састоји у бесплатном примању у какав семинар. Ту недавно установљено је, и то ради пробе, још 400 мањих стипендија за оне, који само дању посећују семинаре (Бау Оиееп'8 8сћо1агз), а иначе се сами издржавају.

школе мора имати доказа о својој стручној спреми. Што постоји наређење, да је за примање и осталих учитеља потребно одобрење инспекторово, само је номинално, кад о њиховој способности инспектори воде неку врсту надзора само индиректно: на име, испитима. Односно учитеља важи правило, по коме се сматра, да је један учитељ довољан за васпитавање 60 деце, један учитељски помоћник, ако је учио у семинару, за 70, а иначе само за 50, и један ученик-учитељ за 30. Ученици-учитељи (рирП 1еасћега), учитељски помоћници (азбјб1;ап1; 1;еасћегв) и главни учитељ („редовни« или испитани, сегИНса1;ес1 ^еасћегз) то су три главне групе, на које се деле учитељи народних школа. Систем ученика-учитеља, уведен 1846. г. који се одржао у главноме, и који има и данас свој особени значај у енглеској основ. настави, нијеништа друго до проширени »помоћнички (С (топћог) систем Ленкестров са оним поправкама, које су у њему, у своје време, у Холандији учињене. У самој ствари, то није ништа друго до пренашање у школу онога система, који постоји код заната. Дечаци или девоЈке, који имају најмање 14година, добре сведоџбе о здрављу и владању, и положили су испит, какав полажу ученици вишим основним школама: из читања, писања и рачуна и два друга Фаха — улазе на 2, 3 или 4 године, према томе да ли имају 14, 15 или 16 година, у какву основну школу као ученици-учитељи, да васпитавају млађе ученике под иадзором главнога учитеља. Уговор се закључује између родитеља одн. тутора и школске управе (не главног учитеља). Држава се не меша у ближе односе, нарочито у одређивање плате, она само прописује, да се један ученик-учитељ не сме бавити наставом више од 25 часова недељно и да за њихово васпитање главни учитељ мора употребити најмање 5 часова недељно. Сви ученици-учитељи имају, приликом годишњих посета инспектора, да издржеиспит, који сваке године бива све тежи; од ресултата на овим исиитима зависи с једне стране прелазак у старији разред, а с друге стране добивање државом одређене стипендије. Та стипендија износи за сваког ученика-учитеља, који допуњује потребни учитељски персонал и положи своје испите с добром (односно довољном) оценом, у првој

Остали кандидати, са положеним испитом, стичу титулу учитељског помоћника (азухбШи 1;еасћег). По свршетку науке ученицима-учитељима отоји до воље, да или уолште оставе учитељску службу, или, ако нису стипендисти, о своме трошку посећују какав семинар, или да уђу у коју школу као учитељски номоћници, наравно, ако прилике за то има Државне власти нису обавезне да им нађу места, за њих учитељ егзистује само у толико, у колико испуњава своје дужности. Изабрани стипендисти разделе се у 43 семинара; од њих су 17 за учитеље, 25 за учитељице и 1 за оба пола. Ниједан није државни, већ сви стоје у вези са каквим религиозним друштвом; 13, односно 17, с англиканском црквом, један (2) издржавају католици, I (1) уелсијанци, а 2 (6) дисентери. Избор се обично чини према вери семинариста. У свакоме семинару, уз којп мора бити и школа за практично вежбање учитељских кандидата, курс траје обично две године. Држава плаћа семинару за свакога учитеља, кога је она у завод послала, 100 Фуната, а за сваку учитељицу 70 Фуната, који су као државни стипендисти, и 20 Фуната за свакога учитеља или учитељицу, који као