Просветни гласник

ЧУЛНИ ТИПОВИ И СРОДНЕ ПОЈАВЕ

585

бине сличне типу вида. Овде представе слуха имају особиту живост и чине најглавнију основу за разне радње представа. Представници типа вида сећају се неке садржине у писаном или штампаном облику, а други чују тако рећи звук појединих речи. Као што се за тип впда прича о сликарима, тако се за тип слуха из познатих узрока, наводи највише примера о музичарима. §иеуга1 помиње на првом месту МогаН- а, који је у сикстинској капели АИедггз- ово „МЈвегеге", чији су препис забраниле папе, једанпут или двапут чуо и онда га је на памет нанисао. Скоро је РаиЊап у својој књизи „Еез СагасГегеа " (Париз 1894) поменуо, да је и МоваН донекле имао тип вида; али он то означава као изузетак и додаје томе, да је у њега тип слуха био знатно јачи. То се у ствари доказало и у избору позива, као што то сазнајемо у појединостима из његовог животописа. Висћег познаваше (како §иеуга1 прича) разне уметнике, који могаху да удесе неки комад из оркестра за клавир пошто га само једанпут чују. Један уважен париски капелник увераваше га, да он при читању партитуре осећа не само поједине акорде и њихово суделовање, него му се чињаше, да чује и боју гласа инструмента. Дете познатог тонског психолога 8Штј'- а певало је већ скалу кад му је било четрнаест месеци; а син прашкога композитора Вуогаск-а могаше, кад му је било годину дана, већ да пева са својом дојкињом неки марш (ГаИшгашагзсћ). Да се вратимо од деце музичара, које смо поменули, опет к самим музичарима. Треба да се сетимо ВееШотеп-а, који је при идењу компоновао, а није^ниједну ноту написао, док није цео комад у духу довршио. Па и кад је сасвим оглувио, компоновао је у себи величанствене синФОније, да би испитао њихово дејство. Али тип слуха не јавља се само код музичара, већ и код писаца. „Кад пишем позоришни призор", рече ^едоше Нсггђе-у „тада ја чујем; а вп напротив видите. При сваком говору, који напишем, чујем глас дотичног лица; а код вас се крећу глумци пред вашим очима: ја сам слушалац а ви гледалац." „Сасвим јетако", одговори бспђе; „знате ли ви где се ја налазим, кад пишем неки комад? У сред партера" ( ВегпагЛ код фиеугаГ- а). Л.ипишки проФесор ВеЊеоиј" каже сам о себи: „У тренутку, кад ја пишем, забављам се са замишљеним читаоцем; од њега чујем приговоре, кад нисам начисто са стварју, и сумњу, кад и сам сумњам." Један мој познаник, који има доста знакова дегенерације, у стању је да означи број година пруског талира, кад се баци на сто. прооветви гласпик 1895. г.

Има рачунџија, који показују тип слуха, каО штоје већ ЕгШ објавио у својој књизи „Памћење и његова ремећења" (Немачки превод у Нат1шг§-у 1882). Најпознатији је по Вгпе1- овом саопштењу вештак у рачунању 1паиЛг. Овај је био најпре пиемонтски чобанин, па је имао страст за бројеве још кад му је било шест година, и већ после годину дана могао је да множи са бројевима од пет места. При том није требао ппкаких материјалних номоћних средстава, него су радње биле искључиво духовне природе, и само ј е речи употребљавао. Он није умео да чита; брат му је говорио имена бројева од 1 до 100, п то му је било довољно за његова рачунања. Кад је навршио тринаест година, 1880.године дође у Париз и онда научи читање и писање. Он решава задатке из области четири врсте рачунања, извлачења корена и једначине првог степена: све на памет, без читања, без писања и без вештачког памћења. Вгпе1 каже: „Кад му се да задатак усмено, он га понавља сам за себе* изговарајући га тачно наглашено, као кад би хтео запамтити га. Могу му се ставити задатци и писмено, ма да он воли усмене. У првом случају он их увек гласно прочита. И при самом рачунању шапуће тихо и врло брзо, при чему се могу неки пут чути имена појединих циФара." Кад је 1паи(И представљен комисији Француске Академије, казао је да при рачунању нема представе вида, него да чује бројеве, које слухзапамти; после тога чује их још дуже времена како звуче. У разговору са СћагсоГ- ом увераваше то исто. Он рече: „Гледање ми ништа не користи ; ја памтим бројеве много теже, кад ми се даду написани, него кад ми се изговоре. У првом случају осећам сметњу. Ја не могу сам ни да пишем цифре; писање ми ништа не користи за памћење." Кад почне решавање написаног задатка, окреће лице од њега, као да га гледање збуњује. „Ви ме питате", рече он једном, „да ли ја впдим циФре? Нема још четири године како их познајем, а много пре тога сам своје рачуне решавао. У осталом Вигпћат (Тће РеЛадодгса1 Зетгпагу, Уо1. II, 2) закључује из саопштења Шпек -оЂкк, да код 1паис1г-& постоје почетци моторног типа. * * * Моторни тип или тии кретања истина много мање је познат него оба већ поменута тина, али ипак није тако редак, као што би се на први поглед могло учинити. Што га нису чешће опажали, узрок је тај, што су дотични делови психологије расветљени тек у најновије доба, а нарочито у Енглеској. Да наведемо који пример за овај тип.