Просветни гласник

586

НАУКА И ЦАСТАВА

Галтон помиње најзначајнији пример за то. „Пуковник Моп1сга{Ч, веди, посматрао је често у Северној [Америци, како су се мдади Индијанцп, који су неки пут додазили у стан, јако интересовади за сдике,'које им показиваху. Један од њих повдачио је ножем брижљиво по нацрту сдике, говорећи, да ће на тај начин најдакше изрезати дотичну сдику код куће." У том сдучају сдужаху представе мишићних осећаја (представе покрета) за то, да помогну представу вида; млади дивљак имађаше тпп покрета. ВаИе1, проФесор медицине у Паризу, прича о самом себи: „Код мепе имају представе покрета при обичном размишљаау врдо ведику живост. Ја сасвим јасно осећам, да, не рачунајући необичне окодности, при мојим мисдима нити гдедам, нити чујем, него само говорим у себи. Унутрашаа реч постаје често тако жива, да је често тихим гдасом доиста изговорим. Кад држим предавање, нисам у стању, ни после дужег вежбања, да га тако рећи духовно прочитам, али помоћу мишићних осећаја (у орЈђима говора) сећам се врло јасно својих мисли, које сам пре тога прп спремаву изговорио. Моје иредставе артикулације казују ми све наново ." Врдо је чудновато што 81пскег, проФесор у Бечу, саопштава у својим студијама о представама говора и покрета као самопосматрање. Код н>ега прате сећање на сопствене покрете иди кретање предмета свагда извесни мишићнп осећаји, и то у оним дедовима теда, који се обично употребљавају за вршење иди подражавање покрета. Кад он на пр. мисди на војника, који маршира, тада осећа у ногама, као да овога прати корак за кораком, а кад овај осећај сидом угуши а притом сву своју пажњу обрати на представљено дице, онда му се чини, као да је оно узето. Уопште чини му се, да су сви представљени покрети спречени, ако их не прате покрети његових очију иди других дедова тела. Покрети говора играју код њега тако ведику удогу, да он радње, које посматра, нехотично исказује речима. Осем поменутих чудних типова, посматран је још тип пипања, ну он је, као што се чини, врдо редак. Али глувонеми слепци, као Гапга Ђгтдтап п Не1епе Ке11ег, прппадају свакојако томе типу иди типу покрета, иди и једном и другом у иста време. II. Сад се пита, чему нас може новпја психологија поучити о постанку чудних типова. Знамо из експериментадне психологије, да су све радње представа везане за тедесне радње, и ако се морају сматрати као сасвим раздичне од

ових. Основа је онога што је духовно, у осећају, а онога што је тедесно, у нокрету. Седиште духовне радње је, по свој придици, кора ведиког мозга са мидионима гангдијских ћедијца, које су међу собом безане. Кад се периФеријски крај чуднога живца надражи, онда се тај надражај у нормадним придикама спроводи до ведиког мозга. Овде се надражи у исто време ганглијска ћелијца, отуд додази та психичка нојава, да нам надражај додази до свести, ми га осеКамо. Кад надражај на периФеријском крају живца престане, онда скоро затим нестане и надражаја у ћедијци а с њим нестаје и осећаја. Ади унутрашња особина ћедијце није више потпуно иста аосле (првог) надражаја, као ире тога. Ако се исти надражај нонови, онда нам додази иознат: ћедијца реагује сад сасвим друкчије на њега него пређе; ми имамо сад не само осећај (као пређе), него у исто време и сиомен. Стављено Је у покрет стање које долази од првог надражаја, иа је за неко време бнло датентно; једна раније спречена представа (сдика сећања), која беше за неко време заборављена, опет се вратила у свест услед надражаја. Такве усномене, које се усдед надражаја нодижу из несвесног стања, „депонују* разни чудни органи у ведиком мозгу, при нормадном стању чудних органа и ведиког мозга, и то тако, да сдике чуда внда деже заједно у мозгу, тако исто сдике сдуха и т. д.: оне су поређане но иољима иди СФерама, које се називају чулним средиштима. Као што је већ горе номенуто, ћелијце сећања везане су међу собом живчаним кончићима, усдед чега постају групе наЈпре код појединих ! средишта. На тај начин је могућно, да ми добијемо н. пр. сдожене представе о Једном предмету, који пма више знакова (н. пр. боја) за чуло вида, које иодсећају једна на другу. Ади поЈедини дедови мозга иди чудна средишта, везана су међу собом на најразноврснији начин, усдед чега постају сдожене представе, чији дедови ирипадај у разлачнил чудннм областима (н. пр. при представи руже припадају чуду вида, мириса п пипања). Ако су ноједини дедови ведиког мозга придично иодЈеднако развијени, и ако стоје међу собом такође у потребноЈ многостручноЈ вези, онда све обдасти представа учествују у духовном животу, и онда ми говоримо о средњем иди нормалном тииу, као што се јавља код највећег броја људи. Разуме се по себи, да се и код овог типа находе неједнакости, које на првом месту зависе од начина схватања предмета. (јиеуга^ даје за то пример из самопосматрања. К&д се сети почетка друге