Просветни гласник

ЧУЛНИ типови и

СРОДНЕ ПОЈАВЕ

587

песме Л.укрецијеве, онда као да има наштампане стихове пред очима; а кад мпсли на Марсељезу, онда му тако рећи зуји у ушима; при сећању дијалога који је на памет научио, има посда са осећајима говорних покрета. Он тумачи ту различност начина учења дотичних делова. Према томе као да није искључено, да се при првобитно нормалпом развитку мозга један или други тип може донекле произвести једностраиим развијањем дотичног чула, н. пр. при настави. Али настава игра према укупној тековини представе малу улогу, те се постанак тако јако израженог чулног типа не би могао на њу свести. Овде се на сваки начин мора при разјашњењу узети у помоћ урођена склоност, која се састоји у томе, да се један део великог мозга у односу према другима може у много већој мерп развити. Галтон то чини, и своди ту склоност на наследство, и то мишљење као да помажу чињеиице. У погледу на слух треба да се сетимо онога, што је речено за децу поменутих музичара; у погледу на впд дао је неки материјал Аггеа1 у својој интересној књизи Јм рзусШодге Аи рет1ге (Рапз 1894). И отац мог поменутог познаника имађаше врло развијен тип вида, а доцније ћемо видети исти тип код два брата. ^ % Нрелазећи па психолошко посматрање оног случаја који је СкагсоГ саопштио, морамо пајпре узети, да је код дотичног човека средиште вида бпло много способније за развитак него друга средишта. У њега беху врло живе и добро повезане слике сећања, и пошто се ја (или личност) састоји у укупности повезаних представа, то је оно (ја) имало средиште најпре поглавито у СФери вида, а није подељено сразмерно заразне делове мозга, као што је то у нормалном стању. Пошто је СФера вида нарочито заузета, онда није чудно да су горе поменута прекомерна узбуђења, несаница и недовољна храна нарочито у тој областп сметале п услед чега је наступила тако звана слепо&а душе. Ова појава састоји се у томе, да човек истина још виђа т. ј. оиажа али не разуме, не аперципује више помоћу раније стечених представа, нити задржава слику иди представу од утиска вида. Кад се пита, како је то могућно, можда ће се моћи одговорити са Мипк- ом, да су опажање и сећање везани за разне ћелпјце, дакле да једна ћелијца осећа надражај (Иелијца оиажања), а друга на коју се исти преноси задржава слику сећања (Келијца сеЛања по Ногтсг- у). На овај начиа могло

би се разјаснити, што болесник С1гагсо1 -ОЂ виђаше лица својих сродника, али му се чињаху непозната и не задржаваше ниједну представу о њима: ћелијце опажања беху неповређене, али ћелијце сећања нису више радиле. Ако се узме, да је онажање и сећање везано за једну и исту ћелијцу, онда морамо даље узети, да је ћелијца још у стању, да прими надражај, и ако је већ изгубила моћ, да задржи представу. Није редак случај, да пошто се разоре старе представе развију се на другим местима дотичне СФере нове представе, тако да н. пр. одрасли људи често уче изнова читати као деца. Ну то се дешава само онда, кад је остао неповређен још један део дотичне СФере, која досад није била заузета. Али код болеснпка СћагсоГ-овог беше уништено цело средиште вида, и услед тога морало се развити готово сасвим занемарено, мање развијено, чуло сдуха. Еао што је Јатез у својим , Рппсгркз ој' РзусћоЈоду" с правом нагдасио, овде пада у очи не само промена представа, већ и промена характера човекова. У писмукојеје писао Сћагсо1- у каже оп: „Пре сам био врдо примљив, лако сам се одушевљавао и имао сам бујну Фантасију. А сад сам миран и хдадан и Фантасија не повдачи никад моје мисди собом. Много мање осећам жадост и бригу него пређе. Скоро изгубих моју мпого љубљену матер, ади ја осећах бод за тим губитком много мање, него што бих могао представити себи њену Физпономију и поједине мене њене натње, а нарочито још мање, него што бих могао представити дејство њене преране смрти на чданове породице." Није потребно нарочито да наглашавамо, да између појединих чулних типова с једне стране, и сдепоће душе, гдувоће душе и т. д. с друге стране постоји увек ведика разлика. Еод чулних типова преоблађује врло јако само једно чуло, али то не значи, да других чула никако нема. 1 ) * * * Да се вратимо опет типу вида, да бисмо још неке особиге појаве могди објаснити иди бар покушати да их објаснимо. Ако овде будемо опширнији, то је с тога, што је тај тпп најбоље познат. Тачна посматрања других типова за сад нису мо1'ућна, а нису ни потребна, јер оно што је речено о типу вида, може се и на њих применити. ') У новије време говори се маого о чудноватом дечку Рбћ1ег-у због врдо јако развијеног таиа вида. Он је научно читање само на Фирмама у улицама берлинским, али иоказује и нервно растројство (Бе1р21^, Ииз1г. 2е11ии§, 1895). 76*