Просветни гласник

588

НАУКА И

НАСТДВА

Што су некн људи особито обдарени чулом вида, те н. пр. могу да запамте доста дугачке редове циФара и могу да рачунају њима, то се даје објаснити тако исто као и трајно задржавање извесних редова тонова. И тамо и овде утврђују се усл.ед надражаја дотична стања у ћелијцама, које су међу собом везане, и то је Физичка претпоставка за ток реда представа. Од прилике тако исто бива у згодним приликама са групама циФара, које мозак преко ока прими, као што је то горе поменуто; оне се могу поновљеним гледањем па и самим сећањем на њихову везу тако уврстити, да репродукција једног дела повлачи представу целе групе у свест. Што се при представљању бројева од 1 до 10 појављују слике различитих предмета, то није чудно. Стални ред бројева мора се објаснити понављањем чуднога утиска, као што то бива н. пр. при посматрању књига са сликама, шш чешћом репродукцијом онога што се једаниут види, иди поновљеним опажајима п репродукцијом у исто време. Једна мени позната дама представљала је себи ред дана у недељи као круг, и то подсећа на гдедање бројева на часовнику. Мадо је запдетенија ствар у том сдучају, кад се представе вида употребљавају место појма, као н. пр. што је поменути појам „крађа" представљен сдиком кугде. Овде се најпре мора посматрати суштина. психичког појма. Појам није проста творевина, као што се често узима, а о том се можемо дако уверитп, кад јаче обратимо пажњу на њега. Тада се види, да се појам раставља на многе посебне представе; тако н. пр. код појма „ружа" јављају се у свести представе црвеног, бедог и жутог цвећа, мириса и пипања, а број представа расте у тодико више, што је појам општији. Ну. минемамо свести о сдоагеној прпроди појма у свакидашњем току мисди, јер многостручност је тако рећи представљена донекде једном иредставом, и то речју; ади ипак кад се тачно узме представа речи, састављена је опет из представе вида, сдуха и покрета, ну свакојако овде нешто што је простије замењује оно што је сдожено. Код човека, који припада типу вида, може наиисана иди наштампана реч да врши ту замену; ади може се с појмом при неким окодностима здружити и друга представа вида, као у поменутом сдучају представа кугде, с компдексом, који ми називамо психичким појмом, и та представа, као нешто релативно просто, заступа донекде појам у обичном току представа. На асоцијације представа можемо свести и горе поменуте појаве бојног сдуха, као што то чини

ВгпеЛ (у једном чданку диста Кетие с1еб с1еих топс1ез, 1892). Он обраћа пажњу на то, да репродукције, које бивају н. пр. при сдушању неког говора, поред гдавне ствари садржавају у себи и представе боја, ади оне су при нормадном типу тако слабе, да обично сасвим уступају, ако се не тиче боја у првој динији. Ади код оних особа, које припадају типу вида и поред тога имају још и живо чудо боја, истичу се представе боја тако Јако, да оне често цеду свест испуњавају, тако д& пажњу која је обраћена на ствар сасвпм потискује она пажња која је обраћена на разне боје. Ну од куд додазп то, да су н. пр. звуком разних гдасова везане извесне представе боја, не ће се по свој ирилици никад моћи испитати, јер с једне стране дотична лица не могу да се сете појединих околности из најраније младости, кад им се то првп пут појавидо; а с друге стране не може се признати статистика паралелизма између представа боја и слуха, која би имала општу важност, као што се довољно види из ресултата истраживања, које су дали ЖИШ, С1агареАе, Р1оигпоу и 0'аШп. По .Вте^-овим закључцима појаве бојног слуха долазе нарочито код особа нервозног састава, дакле би биде патолошке природе. Не испитујући правидност овога мњења, нама се чини, да ту постоји бодесно стање мозга иди бар психопатични недостатак, кад се место репродукције самих иредстава боја јавља и нека врста халуцинације, тако звани секундарни чулни осеКаји, као што то беше у неким горе поменутим примерима. Шеи1ег, ВеЈгтапп и после Шоигпоу мисле о том друкчије, они смат Р а ЈУ ту појаву за патолошку; ну психиатер 2Гећеп, чији је глас овде свакојако претежнији, прича у својој „психиатрији" као чињеницу, да се секундарни чудни осећаји јављају истина каткад и код духовно здравих лица, ади чешће код душевно болесних. Према томе, као да је оправдан закључак, да дица која Жекеп означава као здрава, а имају бојни сдух, истина нису болесна, али имају психопатични недостатак у смислу Косћ-овом. Томе могу додати, да поменути господин припада мени познатој наследно оптерећеној Фамнлији и да пати много од нервозних поремећаја, ади се не може казати да је баш духовно болестан. Према овоме што је овде речено, не може се узети на ум оно, што неки очни декари тврде, да кончићп центрадног краја сдушног живца удазе у такој придици у СФеру вида. То мњење сасвим је оповргнуто посматрањима, која су чињена у једном великом американском васпитном заводу за слепе. Као што Г. 81агг јавља у дисту Јигпа1 оС Рзусћо1о$у (1893), пмају људи који су рано осле^