Просветни гласник

ПРИ.10Г ИСТОРИЈИ РАЗВИЈАН.А СРИСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

593

Исто важи и за песму 88 1 ). 89. (Милут.). Сасвим је случајно, да Вук није нашао песму која би певала о смрти Андријиној; ади ако је и нашао таку , то је држао да није вредно да се штампа. Из стиха 81. у песми 74. код Вука: боље Шарца нег брата Андрпју, изгдеда, да је по свој прилпцн било песме, која је о томе певала (упор. у Бог. ст. 61. у 89. „свога браца бјеше укопао"). У старијим и млађпм песмама доста се пева о овоме предмету, а у збирци Качанскога има пет бугарских песама, које обрађују ово градиво.'') Не чпни ништа што је овде Јанко од Косова (да би име што јасније било, усор. 22. песму код Бог.) заменио Мину од Костура, јер то замењииање не мора бити скорога иостања. Како нак у песми 147. код Качан. Филип Маџарина замењује Мину, и како у Бог. 6. песми већ сам Мина важи као Маџарина, то је онда сасвим појмљиво да је Јанко. ко.ји је толико познат у млађим песмама (упор. Милут. 74), заступио Миву, пошто је већ једном, као што знамо, доведен у свезу са темом ове несме. ') Како је пав и овдеумлађим варијантима (Вук, Милут. Качан.) главни јунак радње Филин Маџарина, то држим да ,је Сибињанин Јанко у 88. песми заменик Мине од Костура. Замењивање ово ностало је позпо, јер је Хуњадскога историјски карактер сасвим избледео. Како се пак у овој песми и Мартолози спомињу (в. под XV), држим да ће ова песма бити иореклом из Приморја. Поред Јанка јављају се овде као његови другови Секул и Јуре, дите Секулово. Сличну групу имамо и у песми 101. код Бог. Ту се јављају Секул, Хреља Бошњанин и Милош Кобиловић. Сетимо ли се само, да је Јанка у 46 песми код Бог. заменио Марко Краљевић, те на тај начин ностала група: Марко, Секул и Свилојевић, то без сваке сумње имамо у овом групирању посредну везу између старе историјске груне: Јанка, Секула и Свилојевића (в. Бог. 20., 21. и др. песме) и познате нове типичне групе : Марка Реље и Милоша. Сем тога опазићемо још нешто. У песми код Бог. спомиње се уопште како Марко има доста пријатеља и побратима, који му јављају о претњи Јанковој. Код Милут. и Вука сиомињу се изрично ти нријатељи. КодМилут. је побратим неки Дмитар (од Удварја), ко ји је без сваке сумње Дмитар Јакшић из 14. песме код Бог. КодВука пак јавља се место Дмитра Змај-огњени Вук, но ово није ништа необично, јер смо се са таким појавом више нута сретали. Каво смо пак већ једном констатовали, да су се мотиви у Бог. 6 и 14. несми ислренлетали, зашто онда да не тврдимо, да се типичној Фигура Филипа Маџарине сем Јанка и Мине од Костура прикључио и страшни угарски краљ из 14. песме код Бог., тим пре, што се у песмама Филин Маџарина чешће у Будиму јавља (упор. Филип. 30. 35, Качап. 145, уиор. нримедбу па стр. 318. у Вуковој II књизи). 2 ) Не треба скоро нн споменути , да све те такозване бугарске јуначве песме код браће Миладиноваца, Качанскога, у Зборнику, Шапкарева и др. немају на себи иичега чисто бугарскога. Колико ја знам, има само бугарских хајдучких несама, као што их је Дозон издао, чији тов и начин приказивања баш ни мало није сличан ономе у српским јуначким и женским песмама, по зато су оне ипак баш збаг својих за,себних особина врло интересне. Све бугарске несме о Марку Краљевићу, о битци косовско.ј и друге , просто су сриске иесме , које се певале на бугарском земљишту — управо у крајевима где влада прелазни днјалекат, пошто мн бар до сада није позната ниједна песма из нодунавске Бугарске или Источве Румелије— где их преиначише и унаказише. У њима је изопачен чист и кристални српсви језив, те се за језику овим песмама не може рећи ни да је српски, нити бугарски. То није ништа друго, него обичан језик српских песама, нреиначен и удешен за бугарско ухо. које дотеривање је тии лакше могло поћи за руком, пошто су српске песме, како изгледа, само из нокрајина нрелазнога дијалеката Бугарима нренесене. Могућно је, да је овај језик интересан са грама- ] тичне стране, но са естетичне управо је одвратан. Неодређе- I

Међу овима је иесма 142. обичан, свакако сасвим млад варијанат. Песме 138.—140. а тако исто п 141. но.ј и мекушној природи овога језика одговара и садржива и начин цриказивања у овим песмама. На суирот оштрим контурама, које оиажамо и у чајслабијој српској песми, видимо даје овде све нешто неодређено и заилетено, због чега је и научио нспитивање ових иесама знатно отештано. Главно је питање, када су ове песме пренесене на бугарско земљиште. Да су ове песме скорога порекла сведочи пре свега њихово стање у коме се налазе. Ове су још ведоготовљене и сриске песме и сриски материјал још није ни у пола преиначеп према о&аику бугарсвога .језика и ирема бугарском начину приказивања. Како пак те песме немају асебнога метричкога облива, пего и у њима влада десетерац, кога овде онде остављају да би га само унаказиле а кадгод и читаву метричку Форму уништиле, то и иитање о овим несмама стоји у тесној вези са иитањем о старости десетерца. У погледу овога у осталом слажем се са оиим напоменама, које је Јагић у Арх. IV на стр. 230. изнео. Даља једнањегова тврдња подстакла ме је да се унустим у једну ствар, воја може бити нема овде места. Јагић наиме мисли, да је бугарска народна епика у целини узевши више старинскога до паших дана сачувала. Ако се он у погледу овога хоће да наслони на тврдњу: да турско госиодство није толико утицало на бугарску еппку нити јој је дало имиулса ва новоме нолету као ернској, ношто пропаст њезина државнога живота није тодико снажно утицала као косовсва катастроФа па српску епику, то се онда нивако не могу сложитн са аргумептацијом ауторовом. По моие мишљењу није упутно један такав компликовани историјски нроцес, као што је развијање сриске јуначке несме, сводити на нека одређени и, како ми се чини са историјскога гледишта, л сувише прецењивани догађај. Па и из ове наше расправе види се, да је бој на Косову само један од многобројних момената, који у току од ио тисуће годпна утицаху и нове процесе ствараху. Закључивати, да би и бугарсва појесија имала била аналогно развијање да је Косово имала, изгледа ми дакле неумесво. Зашто баш Бугари да су морали имати сјајну јуначку појесију само с тога, што је код њихових западпих суседау тову од пет вевова така појесија цветала? Ово не може потврдити ни сродност међу словенсвим племенима, ношто ви Словенци, ни заиадни Словени ианајпосле и сами Руси таке појесије немају. А да баш турско госиодство и начин како је оно основано није од одлучнога утицаја бпло по стварање ове нојесије, повазује најбоље иример на Грцима, Арнаутима, Румунима и Мађарима. Нити урођена нлемепсва способност, ниги услови историјскога живота не смеју се сматрати као искључиви Фактори, воји стпорише срнску јуначку песму. Задаћа испимвања је, вао у опште историјске науке, да све те поједине Факторе похвата и јачину им одмери. Последње и кра.јње узроке пропаћи немогућно је, и они увек остају тамни и неодкривени. Што се иак тиче одношаја чисто бугарских несама сирам српске народне епике и лирике, то се сличност — а с тиме се слаже наше носматрање са свима до сада нознатим псто ријским аналоги.јама — та оиажа у основним елементима најпростије врсте, које бисмо могли и опште-словенсвим назвати, а по најпре сдажу се оне у оним цртама и по}авима, који се развише из сличних животних одношаја, особито за последњих 4—500 година. Тако н. пр. пева се и код Бугара као и код Срба о Турцима и Хајдуцима и др. Напротив немогућно је, да неко, који добро познаје особине српске народне нојесије, прочитавши песме у Дозонову издању — јер шта је у осталим збирвама (Милад., Качан. и Зборнив), које су више масивне него критичне, специФично бугарски, требаће тек брижљивим и методичким испитивањем утврдити — не осети, да у овим песмама влада сасвим други свет од представа и осећаја, а-такоисто да је и начин приказлвања сасвим друкчији. Изгледа, да се та противност најјаче истиче онде, где има најмање аиалогије у животним условима. То се најбоље опажа када се упореде н. пр. бугарсве љубавне, нородичне и хајдучке песме са црногорским, о којима ћемо у одељцима XI и XII расправљати.

просввтни гласник 1895. г.

77