Просветни гласник

18

дан и здрав, Со<мја има здраву и лаку воду, која истиче и-< планина. Одавде до Београда прођоше још девет преноћишта, али на целом путу не видеше ништа, што би требало забележити, осим крајну сиромашност и бедност те земље. Тодор М. Радивојевић.

10. ПроФ. Тих. ЋорЏвип. Уз Жоравицу. Наставник, књ. У. с. 88. 1894. Пошавпш од Алексинца, има на улазу у долину Моравице место Стара Паланко са остацима од неких грађевина. У близини је село Вакуи, које је Варошким Потоком подељено на два краја: Варош и Вакуи, чији се становници зову Варошани и Вакупци. Брег изнад старе Паланке, као и онај изнад Вакупа, зове се Градиште. Писац има право кад мисли, да неће бити прост случај, што је испод једног Градишта Варош, а иснод другога Стара Паланка, и што у последњима слути насеља под градским зидовима, која се у нашим споменицима зову иодграђе (Види о томе Ст. Новаковић. Град, трг, варош Наст. III. св. 1. стр. 1 —18. или реФерат под бројем 8. прогалогодишњег Прегледа). Писац даље мисли, да је неко од номенутих места био Герлахов и СинцендорФов (боље је рећи .Швајгеров) Саахикој. То није згодна конјектура и не може се на основу ма каквих развалина (или имена, која на развалине упућују), које се у близини цариградског друма нађу, закључивати о положају места на том путу. Ниједна реч у Герлахову и Швајгерову путопису не приморава нас, да мењамо одредбу Спахикоја. Утврђено је, да је он био на месту Алексинца. И други га нутници помињу, а за утврђивање његова положаја и за идентиФиковање са неким од данагањих места, одлучно је, што ПигаФета уз Спахикој наводи и народно име Алексинци. Пола сата северно од Суботинаца има гробље, које мештани зову Џидовско Гробље, „а зову га и Русанско Гробље". Писац мисли: ако ово гробље није у вези са Гусалијама (а није), онда је то српско село Гуса, које Герлах помиње. Алексинац је од Суботинаца око 6 км. далеко, па је невероватно да је друга станица била тако близу Алексинца. То би гробље још мање могло бити село Гусе, кад Спахикој не би био на месгу данашњега Алексинца но северније, као гато писац нагађа. Еако би тек онда било кратко растојање од Спахикоја доГусе? Досадање одредбе ових места на

цариградском друму (види ре®. о Матковића радовима) добре су, бар према материјалу, којим сада расположемо. Спахикој је Алексинац, аГусе — Гажањ. Последње место, важну станицу на. цариградском друму, помињу многи путници, називајући је неки досга правилно а неки рђаво, па ју је могао и Герлах (виртембершки Немац) Гусе назвати. 11. ЈУИМт ТотазсћеТс, соггевр. М11§'Не(1 с1ег каЈб. АкаЛстЈе с1ег ШзвепбсћаНеп. Бхе а1» Ђеп Тћгакег. Ете ећ1о1о§18сће 1Мегзисћш1§\ I. ХЈе1>ег81сМ с1ег 8Шпте. бШип^зћепсМе (1ег кајб. Ака(1ет1е с1ег ШвзепбсћаИеп т \\ г 1еп. Г1п1о8ор1п8сћ-1п81;оп8сће С1а88е. Вапс! СХХУШ., IV., с. 130. У^еп. 1893. Томашек узима да су Трачани најпре живели у брдовитим пределима садашње источне Угарске и Ердеља, дакле у Карпатима, а суседи да су им били на северу Дето-словени, на истоку „Аријевци" и на западу у дунавеко-потиској равници Илири. 0 јужне су им стране два појаса веома сродних народа: ближе су Фризи или Бризи а јужније од њих Јермени. Доцније се ови народи стадоше кретати на југ, на Балканско Полуострво, где наиђоше на лелешко-пелашко сгановништво, које они пробише и потискоше. Помичући се једни исиред других Јермепи и Бризи пређоше и у Малу Азију, Јермени први и дубље а Фризи доцније. Ови оставише у Јевропи много више своЈе браће и рођака, но Јермени. По целом простору .јужно од Балкана беше њихових племена а на северу бегае остала главна маса њихових рођака Миса, које писац одваја од правих Трачана. Тако је одвојио и нека илирска племена, која су неки иисци убрајали у трачка: Пеоне, Агријане, Дардане, Венете. Поморска бригиска племена беху привредом и културом доста напредна. Беху вредни ратари. Трачани који на послетку једним делом пређоше на полуострво беху дивљи и сурови пастири који покорише затечено становништво на источној половини нолуострва, оставише га, да за њих ради земљу, а они осташе у планинама своје нове домовине са сгарим својим животом. Писац прегледа редом сва трачка племена, месга њихових насеља, главпије спомене о њима и њихове међусобне везе. Ту су међу осталим знаменитп Беси, Сапеји, Одриси и Трибали. То исто ради и за оне Трачане који осгаше на северу Дунава, Гете, Еробизе, Агатирзе, Даке и многе друге. На послетку се износи покушај слике трачанскога живота; ту је: културна висина; телесне особине; тетовирање ; одело и оруж.је; станови, храна и пиће; јуначке