Просветни гласник

Рад је подељен на три одељка. ГГрви се зове село и сељаци. У њему се са свим у кратко, на иола стране, говори о селу. У Србији има села и заселака 4818 и 74 варошицеивароши 3 ).Велика села налазимо поред Мораве, дуж Тимока, близу Црне Реке и у Мачви; има и малих села, тек са неколико кућа, као што су: Пискавац, Ераљи и Пурице. Само су у Мачви куће сеоске ушорене. Мало је оволико рећи о селу, највећем насељу сељачком, у којем је живот често индивидуалисан и има својих засебних појава. Књига, у којој сеиначе зналачки износи живот Срба сељака, требала је овој теми поклонити више пажње. Сви бисмо ми желели чути, и то нарочито од Г. Милићевића, што више и о различним типовима села у Србији, о оним мањим јединицама у која се села деле (крај, мала, џемат) или стоје с њима у вези (засеоци, аоселице); за тим о стварању нових и нестанку старих села, о причама, којима се тумачи постанак села, о селиштима и т. д. Одличан је одељак о куКи, али ја имам жељу сличну горњој. Овде се говори само о кући, а кућа није једино станиште Срба сељака — и то је Г. Милићевићу познатије но нама. Велики део становника Источне Србије пробави већи део године по иојатама, а њих Г. Милићевић не разматра; исто тако се ова књига не бави ни о станарницама наших јужних крајева. Има, осим тога, две врсте зграда у источним и јужним крајевима Србије, које се граде чесго даље од села и све једна до друге, тако да из даљине гледане као села изгледају. То су иивнице у Ерајини и Жупи (где комплексе њихове зову иољанама) и илев-ње по „државама" Источне Србије. Њих ова књига не разматра, а без тога живот Срба сељака није потнун и није реље®ан. Ва тим се Милићевић исцрпно бави о разбоју, колима, домаКој стоци и животињама, погледима Срба сељака на иојаве у ирироди (где ће природњаци наћи неколико лепих термина) итд. У другом одељку, Година у селу проматрају се у појединим деловима године, занимања, послови и веровања Срба сељака. На послетку, у трећем одељку, од колевке до мотике, Милићевић прати живот сељака од рођења до смрти, излажући обичаје, веровања, чини, бајања, лечења и варовања кроз разна доба човечјега живота и у болестима до саме смрти. Овај одељак је најбогатији занимљивим материјалом. Еомпозиција није нај јача сграна књиге Г. Милићевића. Није нај јасније ни да ли се овом књигом желела дати само грађа или једноставно дело

о животу Срба сељака. Последњи тип дело има више: и по наслову и по облику, у којем је као академијско издање изашло, и, на послетку, и највише по томе, што се стара грађа из нова обрађује. И кад би се овим делом желео само дескриативно изнети народни живот, горњи суд вреди, а морао би бити још оштрији, ако у њему тражимо парника сличним делима других народа. На кратко, у овој књизи, у којој се описује живот Срба сељака (нека ми се опрости овај парадокс) нема живота. Читајући је, бићемо наведени на многе ®ине медитације о животу народном, видећемо пред собом драгоцену грађу и поједине ®рагменте из тога живота, али дело, цело дело је скица, коју је местимице још освојила сува номенклатура. Оваква композиција, која није добра, има својих добрих страна. У књизи има доста наслова и подаци су у поједине главе разређени (ис/гина с тежњом да се у целини види живот Срба сељака), а додан је још на крају и регисгар свега важнијега. Вбог тога ово дело има у неколико и карактер нацрта, основе за прави етнограФски зборник, нацрта, о чијој се вредности може дискутовати. Дело има, дакле, у неколико и такав карактер, и што се ми морамо довијати шта је оно или нгга би управо требало да буде, крив је Г. Милићевић, али је кривља Академија. Ја то нећу даље да објашњавам. 0 српској Академији, као целини, као Академији, у књижевности се не говори или се рђаво говори; о њој се много више, што рекао Вук, приватно рецензира. Према досадашњем целокупном раду чисто изгледа да је српска Академија корпорација, која издаје књиге (међу којима има и правих, академијских радова) гато би их богати књижари могли издавати или просто она партија буџетска, одређена на нотпомагање науке. Организације научних послова (бар у оним струкама где је може без велике муке бити: изашиљање научних експедиција ради проучавања разних српских крајева у свима правцима) и широког и лепог плана (на пр. у издавању споменика) нема у Академији — осим овог Етнографског Зборника и речника, који се мисли израђивати. И, остављајући све остало на страну и заустављајући се на овом зборнику, да одмах рекнемо само оно што се несумњиво може рећи: Академија није добро учинила почевши свој зборник радом Г. Милићевића, који није нов и није зборник. Академски би од Академије било, да је ову публикацију, лепога и гласовитог имена, засновала на широј, управо са свим друкчијој основи од ове.