Просветни гласник

635

82*

4. Удесни локали са хигијенски правилним намештајем; 5. Потпуна ученичка обавеза учепа, са меродавнпм утицајем оцене п из цртања на прелазак; на најзад и 6. Израда доброг уџбеника за сваки разред, како за средње, тако и за основне школе, и тако даље. Уређење свега овога ваљадо би, што пре, поверити једноме спремном лицу, јер овакав начин наставе цртава, какав је код пас од вајкада, не вреди ни чему! Њима се сам предмет дискредитује и деда деморалпшу! На V годиш. Збору ПроФ. Друштва, у једној стручној расправи, изнесене су биле све депе стране правилне паставе овога предмета код напредних народа и показани недостатци његови код нас, паје крајње време да се једном створе потребне ногодбе за успевање овога лепог и корисног предмета и у нашим школама. Доста је само да се напомене, да је звање учитеља цртања уведено у Србији први пут у крагујевачкој гимназијп још 1841. год. (Нови Просв. Зборник, стр. 169)., и пуну 41 годину дана то је звање остало без икаква уређења о повишици плате и о личној и удовичкој пензији; тек 1882. год. оноје, опет само у неколико, поправљено, те је крајна иотреба да се оствари и све оно што је горе побројано. Монополисане правилне цртанке, у облику блока, биле би само један мали помагач бољој настави цртања, и зато их треба што пре створити и ирописати, па њихну употребу треба наредити и за конструктивно цртање (Геомет. цртаве, Нацртну Геометрију). Захваљујући Главном Просветном Савету на поверењу и одликовању, најпонизније молим, да ми се не замери за опширност извештаја. Дужност и љубав према своме позиву диктују ми да уиотребим сваку могућу прилику, да бих што год допринео поправци овога најзапуштенијег предмета; и имајући на уму речи онога Римљанина: „Иоает ионавлам: Еартагу ваља разрушити" , — изјављујем: Оваку наставу цртања, која се од 1841. године није ни помакла, ваља баталити, па подизати и стварати бољу и савременију! 22. октобра 1895. год. у Београду. Савету вахвалан и понизан Стеван Трифуновић С. Р. учитељ цртаља у II беогр. гимназији.

Према реФерату Савет је одлучио: 1., да се у свему усвоји реФерат г. ТриФуновића о цртанкама за средње школе; 2., да би израду ових цртанака требало извршити уз сарадњу г. Трифуновића, коме би требало за овај носао одредити нарочиту награду. XIII. Прочитан је реФерат г. архимандрита Фирмнлијана о квалиФикацији г. Милоша Анђелковића, свршеног ђака духовне академије, који је тражио место предавача богословља у средњим школама. Према реФерату Савет је одлучио: да г. Милош Анђелковић има прописне квалиФикације за нредавача богословља у средњим школама. XIV. Прочитан је ре®ерат г. Стевана Мокра&да квалиФикацији г. Младена Бошњаковића, хоровође из Обреновца, који је тражио место учитеља музике и певања. Према реФерату г. Мокрањца Савет је одлучио: да г. Младен Бошњаковић нема Формалне квалпФикације за сталног учитеља музике, али да би му ипак требало дати за привременог учитеља музике, због заслуга стечених на пољу музике у Српству. XV. Прочитан је програм за нолагање учитељског пспита из црквеног певања, који је израдила стручна комисија. ' Програм гласи: ПРОГРАМ за испит из цр^веног певања I. Теоријски исиит. 1., Познавање црквено-сдовенскога језика ради тумачења ученицима црквених песама. 2., Познавање општих црквених Богослужења као што су: вечерње, повечерије ведико и мадо, подуноћница, јутрење, литургија Јована Златоуста, Василија Великог и Глигорија Двојесдова, часови и бденпје. Овде се тражи од кандидата да познаје поједине делове ових служаба, као што су: стиховње, полијелеј, сједадни, славосдовије и т. д. Исто тако кандидат треба да зна и време, кад се која црквена сдужба служи. 3., Познавање и тумачење Господњих, Богородичних и светитељских празника с одредбом времена, кад се који празник празнује.