Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛАНИКА БА ИСПИТИМА

п по иравичности оцењивања, прпбдижавао би се оном еквивадентном испиту у Француској: бакалореату (1>асса1аигеа1), који се свуда јако цепи. На бакалореату, услед ведике строгости, продазн обично 30%, а ређе 40%. Кандидатима се не дозвољава ништа са собом на псппт да носе; чак и саму хартпју за ппсмене радове добпвају од испитног одбора. Ако би се и даље оставило, да се псппт зредости подаже по садашњим правидима, онда треба увести тајно гласаље при свакој несугласици, када, па жалост, не остаје пишта тајно што се на одборовим седницама уради. 6-то. Врло би добро бнло, када бигосподин Мпнистар изводео наредити: да сви проФесорп, суплентп, хонорарнп проФесори, учигељи и доценти на Великој Шкоди израде детаљне програме из својих предмета за све године и све Факултете. После сваког програма једне науке да помену и најглавнија деда (два-три) по тој струци из Француске и немачке дитературе, а ко хоће, и из других светских дитература. Уз те програме узетијош шкодски закон, иравида о државном благодејању, правила о стиаендији Ђуковој и свију других школских добротвора, правида о конкурсу за израду Свето-Савских и Видовданских темата, општа правила о шиљању државних питомаца на страну, правила о сталном четворогодишњем конкурсу, отвореном за свакога редовног ученика Велике Школе, о којем ћемо доцнпје опширније говорити, и сва друга правпла која се тичу ђака Велике Школе. Све то штампати, о државном трошку, у једну књижицу (џепну). Те би се књижице могле продавати по д -инар од комада, у корист државне касе. Само опп прпправници, који имају права на бесплатна сведочанства, добивају и ту књижицу бесилатно. Сваком прпправнику, са сведочанством о положеном испиту зрелости, предаје се и по једна од тих књижица. Сваки приправник, прегледав програме, моћи ће у напред стално да реши у који ће се одсек уписати, — а не као до сада, час се упише У један одсек, после неког времена (после пола године, годпну и две дана) исписује се из овога и уписује у други и тако редом, те само дангубе и поремећавају се у раду. 7-мо. Најзад, установити стални конкурс за ђаке виших разреда гимназпје. Пошто оцене из VII и УШ разреда утичу и на оцене пспита зрелости, то узетп: сваки ириправпик, који би у VII и УШ разреду изнео из већине предмета одличне а из осталих врло добре оцене, и који бп, аоред тога, на испиту зрелости изнео само одличне оцене, — сваки такав приправннк, кад је још аримерног владања,

има права на државни покдон (награду) од стотину динара у злату , коју мусуму председник испитног одбора, при саопштењу резудтата, и предаје. Б. Рад у зајечарској гимназији За зајечарску гимназију, уз сувише скромну номоћ округа, подигда је држава лепу, пространу, двоспратну зграду, која као каква величанствена налата краси варош Зајечар. Гимназијаје ограђена солидном гвозденом оградом; спреда и позади има довољно простора да се дрвећем и цвећем засади, те да као мали парк служи ђацима за одмор п оиорављење и да покварени школски ваздух нрочишћава. Само мало више устаоштва од стране проФесора и врло мало жртава од општине, па да се ова гимназија, по спољашњости, може мерити са најлепшим дицејем парискпм! У самој згради: све учионице, канцеларије, собе за кабинете и хемијску лабораторију, собе за про®есорску и ђачку књижпииу, сала за цртање, сала за гимнастику, директоров стан и сва друга одељења, — свеје то тако распоређено, како се само пожелети може. Укратко, зграда одговара свима хигијеиским захтевима. Адп, ова депа зграда нема нпкаквог намештаја, само неколико лоших стодова, и у свакој учионпци више врсти већипом старих скамија ђачких; нема свију потребних учила; проФесорска књижнпца и сувпше је сиромашна, изузев историјску струку, и наставници су, да би се одржали на висинн сувремене науке и наставе, приморани да из својих скромних прихода набављају врло скупа страна дела и уџбенике; сала за гпмнастику сасвим је празна, нема ничега у њој! — Нашто и даље да ређам немаштину ове гимназије, кад је то господину Министру добро познато. 0 ђацима говорићу опширније при крају овог извештаја,, а овде да нрађем господи наставницима ове гимназије. Сваки од наставника не предаје оне предметеј, из којих је положио проФесорски испит и за које се нарочнто спремао, иди, за које се сада, као предавач, снрема; према томе, наставничка колегија није нравнлно састављена. И заиста, међу наставппцима има четири нриродњака абиодога, а иотребан је само један, с тпм да он предаје још који од другпх предмета; има једног математпчара, а потребна су два; има два предавача, који желе да предају општу историју, а треба један; потребан је стручан Физпчар, а сада нема ниједног за то; за српску Фидологпју, за впше и ниже разреде, треба два насгавника, а нема нпједног. Три сувишна абиолога узели су да предају друге предмете;