Просветни гласник

040

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

и ако би се хтело водити рачуна о њиховим изјављеним жељама: да иристају предавати „туђе" предмсте, онда излази да је и ова наставничка кодегија скрпљена „правнлно." У овој гимназији, за ову школску годпну, неки од наставника учинили су доста ведики број изостанака. Било је изостанака учињенпх по дозволи, а било пх је који су доцније оправдани; један од наставника „учинио је изостанак, једног дана, из довољно неоправданог узрока, због чега је п опоменут." — Свакојако, оволики број изостанака био је врло штетан по правилан рад и напредак ове гимиазије. Желети је, да идуће школске године не буде никаквих изостанака, или, бар да се сведу па што мањи број. Цела гимназија није радила од 10. Фебруара до 13. марта, због заразе великих богиња у томе крају. Та околност, у главном, п спречила је готово све наставпике да учине измепу усвојених уџбеника, према Вашсм распису од 10. Фебруара ове године. Поред свега тога, ова је гимназија, као и многе друге, и за време овс школске године бпла строго кажњена тиме: што су јој неки наставници у невреме постављанп на мссто оних, опет у невреме, премештенпх у друге гимназије?! — Ова жалосна појава, која се стално одомаћпла у просветној струци, а на штету ове, чини нам се, највећма ремети правплан школски рад и спречава да се постпгне жељени успех! Као надзорник, ја сам и за време иснита зрелости, у колико ми је било могућно, а и после овога Д° 16. јуназакључно, присуствовао свима исаитима, који су по распореду били одређенн. У школи влада аримеран поредак, и владање учепикапотпуно одговара васпитним захтевима, — што управи завода и целој наставничкој колегпји на нохвалу служи. Општи успех ове гимназије у научном п моралном ногледу, за ову школску годину, добар је, ако не и впше но добар. Овај би успех, убеђени смо, био још много бољп: 1-во када би било детаљних програма за све предмете, по којима би сваки наставник имао и морао предавати своје предмете; 2-го кад би радне снаге биле правилније груписане, па богме и много мање изостанака градиле; 3-ће када би, за све предмете, било довољно добрих уцбенпка, а не као до сада да их за неке науке нема, или пх није никада ни било?!; 4-то кад би било довољно потребиих учила; 5-то кад не би било премештања у невреме; и најзад, у опште, 6-то кад би се средње-школској настави поклањала она пажња, коју она, својом важношћу ио наш националип развитак, и заслужује,

Господин Министар тражи од надзорника да изнесу „ оцену рада и саособности иојединих наставника, особито оних, који служе дуго времена као иредавачи, а нису још иоложили ирофесорски исиит, и оних аредавача, који су аоложили арофесорски исиит." Одговарајући на ту тачку Уиутстава, ми ћемо, мислимо, у исто време одговорити и на питања ј 1.), 2.), 8.) п 4.) из одељка II *). Слободан сам да ј скренем пажњу господина Министра, да ће се моја оцена више односитн на рад и вољу за рад појединик наставника, него ли на њихову саособност-, јер, што се способности тиче, свима нам је познато, није редак случај, да има, у нашим средњпм школама, врло способних (спремних) нас^авника, који су познати као школски нерадници прве врсте. Таквим нерадннцима, тим жалосним наставницпма, школа је споредна ствар, и многп од њпх напуштају је чим им се прилика укаже. Али, молим, нека се опет не узме да су сви онн наставници способнн, који су школу напустили, не, то би било врло погрешно веровање. — Није довољно да неко докаже спрему и знање за неко наставничко место, ако он не одржава и необнавља то знање неуморним личним напорима. Сваки наставнпк треба у раду да пма ону вољу, која не рачуна ни с временом, ни с трудом, па ни с наградом! Веома је тугаљив и непрпјатан посао: оцењивати рад, па и способност ма кога лица; али, кад се то тражи од нас да учинимо, онда, да бисмо отклонили сваку сумњу од нас, изјављујемо да нас је и у досадашњем излагању руководила и да ће нас и у овоме што следује руководити принцип нашег срца: ми нисмо рођени да икога мрзимо, но даволимо. У осталом, кад је реч о раду ове врсте, п дужност је свију нас : да један другог псправљамо и да један другога подстрекавамо на што бољи и приљежнији рад овај, и то тим впше и тим радије, пошто од тога рада зависи напредак онога и иначе доста непробраног семена, које многн од нас свакодневно сеју на нашем упарложеном просветном пољу! На,поменимо да је, немајућп детаљних програма, врло тешко оценити рад оних наставника који предају језике, у оиште; тим је то теже за живе језнке, пошто је мали број ђака подељен: једни уче немачки а други Француски језик. Да би моја оцена била приближнија истини и да.бих могао стићи на све испите и што више времена на њпма провести, ја сам у обема гимназијама, кад сам нашао за нужно, прекидао неке испите око 10'| ј сахата пре подне и настављао их по подне. У обема гимназијама, из оних предмета, чији су исппти били или имали бити *) »Просветпи Гдасвик« за јуни 1895.