Просветни гласник

оО

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

ако се у другој реченици поменутог става место: Балтичким Језером , стави: Боденским Језером. Н. На страни 297-ој ево шта је речено о Охотском Мору: »Охотско Море, између полуострва Камчатке и континента, истина је средоземно, али се по одвојености својој једва може упоредити са оним делом Севернога Леденога Океана, који се простире између Исланда и Скандипавске...« Охотско Море није уметнуто у континенталну масу, "нити је између континената; оно се налази у лучном удубењу на ивици азијског континента; с тога оно и не може бити средоземно море, не1 о је ивично или крајоземно (како Карић зове ове врсте мора). У осталом, да је Охотско Море крајоземно море, о томе нас и сам пок. писац уверава, јер на страни 28-ој ово вели: „Море је већи део океанске површине, који је заишао далеко између континената или и у саме континенте; па прилику: Средоземно, Црно, Балтичко, Црвено Море." »Ну, морем се зову и они већи делови океанске површине, који се находе на спољашњим странама континената, издвојени од океана низовима острвским. Таква су мора: Северно, Охотско, Јапанско, Карибско." „Она су прва мора средоземна, а ова друга крајоземна мора. (< Дакле случајна је погрешка пок. КариКа, што на поменутој страни овог уџбеника вели, да је Охотско Море средоземно море. Ње би нестало кад би се на страни 297-ој а у наведеном ставу само место: истина је средозем.но, ставило: истин а је крајоземно... Пошто се ова крајоземна мора налазе у лучним удубењима на ивици појединих континената, мени се чини, да је много згоднији израз, који г. Јован Цвијић употребљава у својим предаваљима за ову врсту мора; с тога сам и мишљења да се свуда израз у овом уџбенику : крајоземно море замени са: ивично море. Изневши што сам мислио да је погрешно и нетачно у овом земљопису, сад да споменем и оне замерке, за које држим да их треба имаги на уму при спремању другог његовог издања. Таке су на прилику: а. На страни 171-ој: »Данашњи Устав важи од 22. декембра 1888. године. По Уставу законодавну..., по Уставу Народну Скупштину састављају посланици, слободно, ма.родХ )Х1, изабрани. Скупштина се састаје сваке године 1. новембра 11

»Ради управе Србија је, после новога Устава, подељена на 15 округа.... На челу окружне управе стоји окружни начелник, који округом управља уз припомоћ окружнога одбора." Ова два става после 9. маја 1894. год. изгубили су сву своју важност; зато их ваља или просто изоставити, или изменити и дотерати да одговарају данашљем политичком стању. б. У овом уџбенику уопште податци о висини, простору и становништвц нетачни су; у том погледу уџбеник је застарео. Да ово потврдим, поред онога што сам већ раније споменуо о Сахари, Новој Гвинеји и водопаду на реци Нијагари, навешћу само још ове примере: 1. На стр. 164-ој вели се и ово : „изнад 'Гетовскога поља види се пространи Шар, са којег се Љубетен диже 3050 м. Међутим по најновијем мерењу г. д-ра Јована ЦвијиКа , висина је Љубетена много мања и износи око 27 38 м. Те према овоме није вииле уБубетен најеигии врх на Балканском Полуострву, као ш го се у књизи вели. 2. На страни 105-ој, поред осталога, и ово се каже : »Највећа дубина морска нађена је досад не далеко од псточне обале Нипон-Острва ( 8500 м.) Ово тврђење пок. гшсца у своје време било је основано на истини; али данас већ тако није, јер се зна, да је засада најве&а аозната дубина од 8515 м.; она се налази источно од Курилског острва Урупа и зовесе: Урупска, Курилска или Тускарорина дубина. 3. На страни 171-ој, о становништву Краљевине Србије ово се вели: „У Србији има данас 2'2 милијуна душа; на км. 2 дакле долази 45 душа. Огромну већину, 90'2б°/^, чине Срби. Од осталих народа има највише. 7-А1°/ 0 (142000) Влаха, потом Цигана и Израиљана.« И овај став у своје време одговарао је истини, али је данас стање измењено и он је нетачан. Засада краљ. Србија има много више становника од 2'2 милијуна; вишак ће изнети, по свој ирилици, око 150.000 — 200.000 душа. В. На страни 152-ој о језерима у Европи ово се каже: »Језера европска збијена су у два главна предела. Једна су у пределу Валтичког Мора, у коме се готово сва и стачу, а друга су на обема Алписким падинама, са којих се стачу кроз четири Алписке реке, у Средоземно и Северно Море. У првом и Не знам шта је могло руководити пок. Карића да не саомене и треИи језерски аредео у