Просветни гласник

нове КН.ИГЕ и листови

51

Евроаи — Балканско Полуострво. — Мени с-е чини да је он ово требао да уради. Пошто је у уџбенику о свима овим језерима, а на своме месту, доста говорено, ја сам мишљења, да се место оног горњег става каже овако: Језера у Европи збијена су у главноме у три предела, три групе. Једна су језера у прсделу око Балтичкога Мора и зову се општим именом Балтичка Језера. У ова језера сдадају: руска језера (Ладога, Онега, Пејпус, Илмеп); Ф ^шска језера, којих има веома много, и скандинавска језера Венерско, Ветерско, Мелареко;. Други језерски предео у Европи је поглавито на Алпима. Ова јечера по пространству нису велика, али се одчикују великом дубином. Трећа група језера у Европи је на Балканском Полуострву. На њему су најзнатнија језера : Скадарско, Охридско, Преспанско, Тахинско, Вентрок, Малик. Г. Настрани 41-ој, о планинама овако се вели: »По висини планине могу бити: оииже, средње и високе. Високима зову се оне, које прелазе висину од 2000 метара." Ова је замерка доста велика; и она је бивала често узроком, да понеки ученик устане и запита наставника, која је висина гр&ница иамеђу онижих и средњих иланина? Наравно, многи од наставпика, не знајући ни сами ову границу, одговарају им, како се коме од њих свиди. Зато ја мислим , да се у овоме ставу или и оио: » Високима зову се оне, које ирелазе висину од 2000 метара, ' сасвим изостави, или пак, ако остане, треба тада каза ти и висину, која би била граница изме.ђу онижих и средњих иланина. д. На страви 43-ој., говорећи о низији и висији, овако је речено : „Веома пространа површпна копнена, која се изнад мора не издиже ареко 300 метара, зове се Низија. А површина копнена, опет веома прострапа, но која се изнад мора издиже ареко 300 метара, зове се: Висија." На ову дефиницију требало би обратити пажн.у са два гледишта: прво с тога, ш го неки гшсцн под висијама разумеју, истииа, веома простране области на површини земаљској, али чија је средња висина знатна, бар од 500 метара, а не од 300 мчтара, као што је у књизи; и друго, што се њоме не каже јасно да треба средња висина те п ростране области да буде изнад 300 односпо испод 300 метара. ђ. На страпи 426->ј., говорећи о пределима око стожера, и ово се вели :

»Веома су занимљиви појави Северна светлост, која се јавља за време дуге ноћи на северу, и Јужна светлост на југу." Кад се ученицима само оволико спомене о поларпој светлости, њихова радозналост о овим занимљивим појавама није задовољена. Услед тога се дешава, да неки од ученика замоли наставника да им о овој светлости мало више каже. Наставник, ако и сам зна. учиниће им по -вољи; он ће им тада рећи: кад се ова светлост јавља; где се јавља; какви су главни облици, у којима се јавља; о интензивности ове светлости; стоји ли она у вези са земљописном шириномилине и т. д. Прво зато , што је материјал из геограФије, који треба да се пређе у V разреду, мали; друго, што су ученици V разреда већином одрасли и умн^ прилично развијени, — ја сам митљ^ња, да се у другом издању овог земљописа о пределима око стожера и о поларној светлости мало више проговори, но што је у овоме издању. Врање. Јован Антић нредавач.

Н0ВЕ КЊИГЕ И ЛИСТ0ВИ Књиге Матице Хрватске за 1895. годинјг. 1. Ка§е пе !)0. Цртице из астрономије. Нагшсао Отон Кучера. Са 142 слике у тексту и четири прилога. Награђено из Закладе гроФа Ив. Неп. Драшковића за годину 1894. Загреб 1895,— Већа 8°, стр. VIII и 430. Књижарска цена 2 ®ор. и 50 новч. Ово је XX. књига „Поучне Књижнице« Матичине и има ове главпе одељке: „Наше ноћно небо; У нововјекој Звјездарни; Како мјери астроном свемирске даљине; Свјетлост гласник свемира; Обитељ нашега сунца. Излет у свијет стајачица." 2. Радослав Лоиашић. Око Кире 1 Когапе. Мјестогшсне и повјесне цртице. Допунио Емилиј Ласовски. Са 23 слике и једном земљописном картом. Загреб 1895. — Обична 8°, стр. XXIV и 328. Цена 1 Фор. и 80 новч. Сем уводнога чланка „Успомена Рада Лопашића" у књизи је кратак преглед »Крајеви око Купе и Коране до под Петрову гору" и топограФско-историјски опис »Градова око Купе и Коране« (на бр. 25). 3. Вег паДе. Приповијест из мостарскога живота. Написали Осман-Лзид (Осман Хаои ћ. и И ван Милићевић). У Загребу 1895. — Мала Цена 75 новч. ШУ' Ш/| џ0ј^т ,. V ~