Просветни гласник

довати до железнице у Ески-Шехру, камење се подвргава дугом, од чести скупом, процесу сушења. Најпре се скине горња кора, па се онда камење изложи сунцу, што лети траје 5 до 6 дана, а зими се суши по 8 и 10 дана у нарочитим загрејаним сушницама. Кад је камење суво, очисти се и глача се, те се тада подели на 12 врста, и комади сваке врсте брижљиво замотавају у памучИе кучине. Сва количина извађене пене шаље се у Веч, а отуда се разашаље по целом свету. Најлепши комади путују у Париз. Годишње се производи 8—10.000 сандука, од којих турска влада узима 37% од вредности на име извозне царине. (Ргот.) С. П. Основи хиглјене за ученике. — Школски лекар у Волену, у Швајцарској. саставио је следеће основе хигијене за ученике: 1.) Рано лези и рано устај. Пошто устанеш из кревета, прво што треба да учиниш — то је да ваљано опереш лице, уши, врат и горњи део тела. Руке треба испрати сапуном — а косу ваља очешљати. Ко у лето отпочне да испира тело ладном водом, очврснуће тако да да ће моћи и зими, у незагрејаној соби, без штете по здравље, да се пере хладном водом. Умивати се крај бунара не вреди, јер се онда обично пере само лнце. 2.) За време лета, кад су топли дани, чешће се купај у реци, но никада дуже од 1 / 4 сахата, и осуши тело трљајући га пешкиром. Млака купатила треба и зими употребљавати; купатила за ноге треба узимати бар сваких осам дана једанпут. 3.) У јутру чим устанеш, и, кад год је могућно, после јела опери уста и зубе. У јутру и у вече испери грло хладном и свежом вОдом. Нокте, под којима се скрива нечистоћа и клице болести, чисти сваког дана, и то увек кад си код куће, а никада У друштву. 4.) Сва кретања, кад се умерено врше, корисна су телу, и зато се препоручује играње, трчање, скакање, гимнастика, иливање, тоциљање, рад у пољу и у башти. Ово вреди како за мушке — тако и за женске ученике. 5.) Сувише топло одело разнежи човека и зато није здраво. Ко врат свој никада не увезује, неће лако назепсти. Глава у слободном простору треба да је лако покривена. а у затвореном никако. Врло узано одело је тако исто штетно — као и узана обућа; обоје стварају само неџријатности ономе ко их носи. 6.) Буди умерен у јелу и у пићу. Навикавај се из рана да у одређено време једеш — и избе-

гавај ужине, а нарочито се чувај посластица, које кваре и зубе и стомак. Не једи никада јела док су врућа. Једи лагано и сваки залогај сажваћи добро. Читати за време јела — није добро за здравље 7.) Свеж ваздух и сунчана светлост неопходно су потребни за одржање здравља; постарај се да обоје — и чист ваздух и сунчана светлост — доспева ЈУ У твој стан за што дуже време. 8.) За време лета по могућству ради крај отвореног прозора, сем кад се занимаш музиком. Кад је на пољу ружно време, а и зими, обнављај ваздух у соби чешћим отварањем врата и прозора. 9.) Спавати крај отвореног прозора, а нарочито за време лета, здраво је. Не дижи прашину у соби, а кад чистиш прашину, чисти је влажном крпом. Пристојан човек не пљује никада по поду у соби, као год што неће ни вратима да залупи. 11.) Не читај и не пиши никада у помрчини. При писању држи тело' право; не наслањај груди на ивицу стола; главу нагни само мало унапред, а ноге целом стопалом да додирују под. 12.) Не пребацуј никада ногу преко ноге ни преко колена, ни доле преко чланака, и не подвлачи ноге под столицом уназад. 13.) Седи увек тако, да ти је прозор или лампа, кад год је то могућно, с леве стране. Како при читању, тако и при писању треба око да буде далеко од слова најмање 35 сантиметара. 14.) При писању наслони предњи део руке близу лакта на сто, левом руком држи чврсто свеску на којој пишеш, и за време писања гурај је на столу више или мање, према томе, да ли пишеш на горњем или на доњем крају свеске. Избегавај да мећеш прсте онде где пишеш. За време читања и учења наслони се уназад, и држи књигу косо обема рукама. 16.) Пошто је душа здрава само онда кад је и тело здраво — владај се по овим правилима, па ће ти једно и друго бити здраво. Д-р В. А. Доиовић. Мадокрвност у школске деце. — Познато је већ, како се у школи и њеном уређењу траже објашњења за читав један низ болести школске младежи. Тај низ болести, за чији се постанак везује као етиолошка чињеница школска настава назвали су лекари : школске болести. Међу ове долази кратковидност, кривљење кичме у страну, осећање претоварености, разни поремећаји у крвотоку и целокупној исхрани организма ит.д. ит.д. Једна од тих школских болести, која даје приличан проценат, и чија је негативна вредност, по здравствено