Просветни гласник
РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГ САВЕТА
77
3. Грешке иротив науке о облицима: Христовог, IV. 2., X. 3., м. Христова. — Спаситељевог, XV. 4., м. Спаситељева. — трновог, X. 3., м. трнова. — Христовон,. У. 3., м. Христову. — њиховом, XV. 3., м. њихову. — разуму, VI. 4., м. разумеју. — давајући, VII. 4., м. дајући. — предавајући себе... Христу, XX. 4., м. предајући... — задржате, VII. 3 /г 2., м. задржане. — нренегаене, пренешенп, IX. 1., принешено, XXI. 1., м. пренесене, пренесени, принесено. — волемо, X. 4., м. волимо. добпја, XIII. 3., м. добива. — патријарх, XIX. 2., м. патријарах. — пите (2. л. м. заповедн. нач.), XIII. 4., м. пијте. 4. Грешке иротив науке о реченицама: свештеник благосиља народ са речима, X. 4,, XI. 1., м., речима. — ирстене , које свештеник у почетку венчања даје жениху п невести, означава да они ступају..., XIV. 1., м. прстени... означавају, или : прстење... означава. 5. Интериункција је, уопште узевши, правилна. Највише има грешака у иисању запете. То сам свугде исправио, држећи се правила, да и приређивавем и подређивањем сложене реченице — осим где је између главне и иодређене реченице јака мисаона веза — као и скраћене додане реченице треба одвајати запетом. Да бих п са тим мојим нсправкама упознао Главни Просветни Савет, навешћу неколико места, у којима ће се видети, и како је у рукопису обележена интерпункција, и како ја мислим да треба да буде.
У паперти је и крстионица, где се деца крштавају а стоје и ормани за свеће и друге црквене ствари. IV. 3. У нанастирским храмовима служе се свете службе сваки дан а ту се осим калуђера и други хришћани моле Богу. IV. 3. јер је свака од њих освећена па се после почела употребљавати. IV. 4. Требник је свештеничка књига из које свештеннцп, читају и певају
У паперти је крстионица, где се деца крштавају, а стоје и ормани за свеће и друге црквене ствари. У манастирским храмовима служе се свете службе сваки дан, а ту се осим калуђера и други хришћани моле Богу. јер је свака од њих освећена, па се иосле почела употребљавати. Требник је свештеничка књига, из које свештеници читају ппевају,
У рукопису:
Моје исправке:
кад крштавајувенчаваЈу, опевају и читају разне молитве. V, 2. Све црквене књпге наппсане су на црквенословенскон језику и по свима православним црквама употребљавају се сасвим једнаке књиге. Многе црквене књнге добијамо из Русије а неке се штампају и у Србпјп. V. 2. -
кад крштаваЈу , венчавају, опевају и читају разне молитве. Све црквене књиге написане су на црквенословенском језику, и по свима православним црквама употребљавају се сасвим једнаке књиге. Многе црквене књиге добијамо из Русије, а неке сештаипају пуСрбијп. 1 )
Остале исправке те врсте учинио сам у рукопису, и оне се тамо могу видети. 6. Грешке иротив чпстоте језика — стилске у оиште: целпвајућа (икона), IV 3., м. целиваћа —, или: икона, која се целива. — наступајућег дана, VII у 2 . 1., м. дана, којинастаје—, долази за овим. — страдајуће, IX. 2., м. страдалнике, или: оне, који стр&дају. — позива кајуЛег се, VIII. 3., м. позпва оног, који се каје. — Ученици су гледали узносећег се на небо Господа, XVIII. 3.. м.... Господа, како се узноси на небо. — покровитељ дотичне вароши или села, V. 4., и покровитељ вароши или села, у којем је црква. — нужни, VII. 2., нужно, XIII. 1., м. потребни, потребно. — нужди, VII. 2., IX. 2., м. невољи. — јер се човек састоји из душе и тела, VII. 2., м. јер је човек из душе и тела.Ова спрена састоји се, VIII. 4., н. оваспремаје. које су постојале... у цркви, VIII. 4., м. које су... биле у цркви. — благодаримо, VII. 4., благодаре, VII У г . 1., м. захваљујемо, захваљују. -- благодарност, — VIII. 2., м. захвалност. — у извесне часове дана, VII. %. 1., м. у одређене... — просби, IX. 1. 2-, м. молаба, нолби. — дозволи, X. 2., дозволпо, XVIII. 2., дозвољено, XXI. 2.,' м. допустио, донуштено. — благодјејање, XII. 1., м. доброчинства, или бар: благодејања. — она (литургија) се почиње са: Благословено царство..., XIII. 1., м. она се почиње речима: Благословено... —- Гождество Христово — Божић — XV. 4., м. Рождаство (Рођење?), кад има: Васкрсења, XVII. 4., Васкрс, XXI 3., Ваведење, XIX. 4. — љубезни, XVI. 3., м љу') Оно, што у овим наводнма не иде у исправку интериункдије, нисам овде ни исправљао, него сам то учинио н^ свом месту.