Просветни гласник
78
РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
базни. — частице, VIII. 3., м. честице. — трапеза, П. 8., м. триеза. — пдашчанпцу, XVII. 3., м. пдаштаницу. — Многи народ беше изашао да види овај свечани вход , XIX. 4., м....: улазак. — но, IV. 2., IV. 4., VI. 2., и т. д. м. ну. II. Иначе је овај предмет, као што сам напред напоменуо, написан лаким и јасним стилом, те ће то у многом допринети, да га ученици дако схвате и јасио разумеју. Ади сам ипак нашао неколико места, која, кад се не би исправида, сметала би лаком схватању и јасном разумевању овога предмета, дакле, била би на уштрб иедагошкој страни љеговој. То су ове неразговетне и нетачне одредбе и непотпуна излагања: 1. Одређујући Јеванђеље по садржини, зањега се овако каже: ,у њему је наука Госиода п Сиаситеља нашег Исуса Христа" (V. 1.), а за Апостол — да и он: „садржи такође науку Исуса Христа" (тамо). Према таким одредбама излази, да је садржина и једне и друге ове свете књиге иста, а свакојако између њих има разлике. Ту разлику треба обележити у уџбенику, иначе ће ученици не само добити нетачан појам о тим књигама, него ће им бити тешко упамтнти те одредбе, кад између њих иема разлике. А таква су и ова места: „Из Псалтира се у цркви чита сваки дан" (V. 2.) и: „Часловац је књига из које се такође чита у цркви сваки дан" (тамо). Па каква је онда разлика између Часловца и Псалтира? 2. Нетачна су и непотиуна ова тврђења: ,Све црквене књиге написане су на црквено-словенском језику" (V. 2.). Иза речи „књиге" треба додати: ,за православне Словене". — Такво је и ово место: ,по свима православним црквама употребљавају се сасвим једнаке књиге" (V. 2.). Пред последњом речју ,књиге", треба додати: ,по садржини." А тако исто пза последње речи у ставу: ,Целивају икону празника (V. 4.) треба додати: ,који је онога дана." 3. Изостао је превод словенскога текста, у табаку XII. на стр. 3., као и, на истом месту, превод речи: „Алилуја". А не чини ми се и да је тачан превод: „Пијте из ове чаше ту је крв моја" (V 2.). Место ,ту" требаће: ,то". —
Одговоривши овако на оио, што ми је Главни Просветни Савет ставио у задатак, част ми је назвати се Главном Просветном Савету 29. новембра 1895. год. у Београду. понизни Момчило Иванић с. г. проФ. I беогр. тимн.
УсвајаЈући мишљење г. Иванића, као реФерента, Савет је одлучио: 1., да се ово дело може употребити као школски уџбеник; и 2., да се г. Момчиду Иванићу има издати у име хонорара за реФеровање педесет (50) динара. С овим је свршен овај састанак. САСТДНАК 650-ти 24. јануара 1896. год. у Веограду. Били су: иредседник, Свет. Н. Вуловић; редовни чланови: д-р Милан Јовановић-Батут, Стев. Ловчевић, архимандрит Фирмилијан и Момчило Ивани!,; ванредни чланови: Михаило Михаиловић, Милован Р. Маринковић, Јован Миодраговић, Љуб. Миљковик, Л>уб. Јовановић, д-р Ђор1 ,е С. Ђорђевић, Мијаило Станојевик и Јован Макснмовић. За иословођу. Мил. И. Шеварлић. I. Прочитан је и прпмљен записник 649. састанка. II. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених пословаод 17. јануара о. г., ПБр. 17686., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Владимира Д. Стојановића, свршеног ђака јенског университета, који је поново молио за место предавача у средњим школама. По саслушању разлога г. д-ра Мил. Јоваиовића-Батута, као пређашњег реФереита по овом предмету, Савет је одлучио : да г. Владимир Д. Стојановић немапрописне квалиФикације за предавача у средњим школама зато: што није положио испит зрелости и што није полагао никаквог исинта на страном университету. III. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 8. јануара о. г., ПБр. 345., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Властимира Златановића, пређашњег католпчког свештеника, који је тражио место учитеља латинског језика у нашим средњим школама. Главни Просветни Савет, размотривши документе г. Златановића, одлучио је једногласно: да г. Властимир Златановић нема ирописне квалиФИкације ни за предавача ни за сталног учитеља латинског језика.