Просветни гласник

рддња главнога просветног савета

79

IV. Прочитано је пнсмо г. Мпнистра просвете и дрквених послова од 9. јануара о. г., ПБр. 721., којим је спроведена Савету на оцену модба г-ђице Миросдаве Дпмитријевићеве, редовне ученице Вел. Школе, која је молила за благодејање из Фонда иок. вдадике Вићентија. Савет је одлучио: да се умоди г. Јевр. А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу и документе проучити и о томе Савету реФеровати. V. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова одП.јануара о. г., ПВр. 16876., којим се пита Саветза мишљење: да ди би се г-ђи Софији Ђ. Петровићки, учитељици, могла уважити за перподске повишице и она година, коју је провела као учитељица у „Дому за васпитање сиротне п напуштене деце." Пошто је г-ђа Петровићка. као учитељица барајевске (затворене) основне школе, вршила дужност у иоменутом заводу, где јој јр рад оддичном оценом оцењен, то је Савет одлучио: да се ова модба г-ђе СоФије Ђ. Петровићке може уважити. VI. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 7. ирошлог месеца и годпне, ПБр. 22565., којим је спроведена Савету на оцену модба г. д-ра Ј. Туромана, проФесора Вед. Шкоде, који је модио да се хоноришу његова дела, која се употребљавају као уџбеници у средњпм школама, пошто је прошдо пет година од када суштампана. Савет је одлучио: да се умоли г. Мидован Р. Маринкови1), ванредни члан Савета, даизводппроучити све акте по овом нредмету и о томе Савету реферовати. VII. Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 3. октобрапр. г., ПБр. 17364., којим се пита Савет за мпшљење о прештампавању „Немачко-српског и српско-немачког речнпка" од г. Владимира Мадине, учитеља језика у I београдској гимназији. Савет је оддучио: да се упита г. Малина, да ди ће што год поправљати и прерађивати у овом издању свога речника, или да се прештампа овакав какав је. VIII. Саслушан је писмени реФерат г. Милована Р. Маринковића, ванредног члана Савета, по молби

г. Божидара Јоваповића, свештеника - проФесора, који је молио да му се уваже неке године хонорарне предавачке сдужбе. Пошто г Јовановић није поднео никаквих доказа о тим својим хонорарним годинама службе, то је Савет, према реФерату г. Маринковића, оддучио: да се по овој модби не може решавати без потребних докумената. IX. Прочитани су реФерати г.г. Јована Миодраговића и Светислава Максимовића о „Методици шкодске дпсципдине" од г. ЈосиФа Стојановића, проФесора, који је модио да се ово његово дедо препоручи за књижнице основних п средњих шкода, за помоћну књигу уз педагогику у Учитељској и Вишим Женским Школама и у Богословији, и за поклањање ученицима ових истих шкода. РеФерат г. Миодраговпћа гдаси: Главном Просветном Савету. Прегдедао сам књигу „ Методика школске дисциилине, с обзпром на психодошка и хигијенска начеда" од Јос. В. Стојановића, проФ. ниш. Учит. Шкоде, и част ми је дати своје мишљење о њој Гдавном Просветном Савету. У иедагошком свету усвојено је данас, да се под дисциплином разуме ред школски; а кад се још каже „школска" дисциплина, онда је то још одређеније. Међутим, г. Стојановић је под овпм насловом разумео просто науку о васпитању, која има своје име: Педагогија, Педагогика иди Теорија Педагогије. , Методика школске дисципдине" ваљало би да значи: како се ствара и одржава поредак, а код писца то значи: васпитање „тела и духа." Еарактеристично је и оно, што писац вели „с обзиром на психодошка и хигијенска начела", а данас се дела о васпитању не пишу само „с обзиром", него на основици психолошких и хигијенских закона. Књига има Увод, седам глава и Додатак. У „Уводу" говори о „васпитној потреби и човечјој подобности за васпитање, о одредби и циљу васпитања и васпитној подели и установама." Дакле, управо о ономе о чему се говори у првим главама у свакој науци о васпитању. Ну разлика је у томе, што г. Стојановић говори о свему томе кратко и површно. Сем тога, г. Стојановић је и нејасан и нетачан. 0 „васпитној потреби" и о потреби васпитања и о „васпитној подели" и подели васпитања по значењу није свеједно, и ако бп по особинама нашега језика прво било боље. Чудна је подела