Просветни гласник

ПРОСВЕТНП КОВЧЕЖИЋ

После три дана краљ се саветовао са својим дворанима шта да чини и како да пронађе кћер. Једни говораху ово, други опо, али нико није знао куда да је траже. Најпосле сви реше, да крпљ по свима градовима у своме краљевству повеша по улицама велике слике своје кћерн — да ако је по томе како пронађу. И тако учинише. Још послаше улаке на све стране и у сва краљевства и царства. Али цела мука у залуд, Зориног Чеда нема па нема. Прођоше већ три годиве, али о њој ни гласа. Цар ве^ мишљаше да своју драгу кћер неће више никад ни видети. Напослетку реши се још на нешто. Он објави народу да ће ономе, ко му нађе кћер , дати му за жену , и, гата више, после своје смртн краљевство и краљевску круну. И многи одоше да је траже. Али се сви враћаху онако као што су и пошли. Једнога дана дођу у престоницу три путника из неког другог царства. Они беху од оних људи, што путују кроз народ „трбухом за крухом® и траже посла. Један је од њих био дрводеља, други колар, а трећи кројач. Дошав у овај град, они одмах разаберу за краљеву несрећу и реше се, да се и они понуде — онако већ беспослени — да траже краљеву кћер. Одведу их пред краља, они му кажу, ко су и шта су и шта желе. А краљ им одговори: — Не верујем, да ћете моћи што учинити! — Да окушамо срећу, светла круно. Краљ им онда даде слику своје кћери и нареди, да им се спреми све што треба за пут. Они од оружја понеше само по један мач, по један лук и много стрела, а краљ им још даде^доста новаца и они се сви троје кренуше у свет. Ишли су тако ова три друга и путовали дуго по свету, па дођу до једне планине. Преко ње су три дана путовали и још никако је нису могли прзћи. Четвртога дана почнеГјака киша падати и они се онда склоне у прву пећину на коју наиђоше; ту их затече ноћ, те тако преноће у пећини. Сутра дан^хтедоше даље, али им већ беше понестало хране, а не могући је овде нигде купити, и ако су новаца доста имали, они пођу у лов по густој шуми, а договоре се да ту у пећини проведу још и овај дан, па ондаЈ да крећу даље. Еле, нису се још ни три корака одмакли, а већ уловише стрелом једнога зеца. То их обрадова и одмах остане колар, као најмлађи, у пећини, да наложи|ватру и да уреди и испече лов. Дрводеља и кројач упуте се кроз шуму да још што улове, што би могли понети сутра, кад се буду кренули.

125 Колар, оставши сам у пећини, наложи ватру, уреди зеца и почне га пећи. Кад је већ био готов и кад му мирис печенице пријатно заголица нос, прислони он ражањ уза стену, одмах иза себе; простре једну шареницу на траву и почне вадити из торбе све, што за совру треба: хлеба , лука, соли — што већ имађаше, и меташе на шареницу. Кад беше са постављањем готов, он се сав задовољан и радостан окрете да откине кој залогај печења, да окуша какво је за јело. Али, како се упрепасти. Печења је заједно са ражњем нестало. Она двојица су ловнли до подне и уловили само једног срндаћа, али су опет били врло задовољии и журили су се што пре своме другу у пећину, да заложе глад. Дошавши пред пећину затекну колара, где као громом поражен стоји и звера очима на све стране. — Шта је друже, је ли готов ручак ? запиташе га у исти мах и дрводеља и кројач. — Ах, драги моји, иочне колар муцати, опростите ми; јанисам крив. И он им исприча све како је било и додаде: — Да ми је само, да сам могао видети тога крадљивца, што се тако лагано пришуњао и однео нам ручак, ја бих му радо и хлеба дао ! (и ту се прихвати за балчак свога мача). Сва тројица беху овим јако зачуђени, и како беху гладни прихвате се хлебом и сољу, колко тек да заложе глад, која их је љуто морила. Али они су мало сумњали на колара. Другог дана остане у пећини, да спреми и зготови ручак, дрводеља. Он као и колар уреди, испече срндаћа и кад је био готов , прислони ражањ са печеницом узастену, покрај себе. Кад је био и са совром готов, окрене се, ал' кад тамо, а оно ражња са печењем — нема. У том се врате колар и кројач из лова, а дрводеља им исприча оно исто, што се и са коларом јуче десило. Колар се почне слатко смејаги, што му се сада другови уверише, јер му јуче никако не хтеше поверовати. Трећег дана остане кројач . Он је био врло леп и врло снажан човек. А при том још пажљив и неустрашљив. Он је све чинио, као и она двојица његових другова, али, кад је печење било готово и кад га он прислони уза стену, исука свој велики мач; једном руком спремао је совру а у другој држаше мач; једним оком гледаше иа совру, а другим на печеницу. На једанпут , кројач и не спази од куд, дошуња се један човечуљак, једна наказа са врло великом главом и волујским очима. Нос му беше