Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Фрушићке, Л.епосаве Л.апчевићке, Дамњана Тодоровића, Персиде Ценићке, Сиасоја Вркића, Еатарине Вучковићке, Мидаиа Марковића, Једисавете Фидиповићке, Јудке Мидадиновићке, Павда Константиновића, Једене Чодак-Антићке и Л.епосаве Крстићке, наставника основних шкода, који су модиди да им се уваже неке године учитељске сдужбе. Према реФератима г. реФерента Савет је • оддучио : I., да се модба г-ђе Марије Фрушићке не може уважити, јер није имада квадиФикације за стадну учитељицу; 2., да се модба г-ђе Л.епосаве Л.апчевићке не може уважити, јер није бида положида учитељски испит по садашњем закону о основ. шкодама; 3., да се модба г-ђе СоФије Јовановићке не може уважити за периодске повишице; 4., да се модба г. Дамњана Тодоровпћа не може уважити, пошто нема доказа да је због страног поданства морао бити привременим учитељем; 5., да се г-ђи Персиди Н. Ценићкп године привремене учитељске сдужбе могу урачунати само за пенсију, пошто је имада квалиФикације за стадну учитељицу; 6., да се г. Спасоју Бркпћу може уважити за пенсију све оно време, које је провео као привремепи учитељ од кад је положио учитељскн исппт па док није постао стадним учитељем; 7., да се г-ђи Катарини Вучковићки, учитељици, могу уважити заступничке године учитељске службе у привремене године учитељске сдужбе и према томе дозволити полагање практичног учитељског испита; 8., да се г. Мидану Марковићу не може модба уважити; 9., да се г-ђи Једисавети Филиповићки за сада не може молба уважити пошто нема школских све- ј доџаба, из којих би се могло видети да је имала квалиФИкације за сталну учитељицу, и пошто је по модби стављена у пенсију; 10., да се модба г-ђе Јудке Миладиновићке може уважити; II., да се молба г. Павла Константиновића не може уважита; 12., да се г-ђи Једени Чодак-Антићки време привремене учитељске службе може уважити само за пенсију; и 13., да се г-ђи Л.епосави Крстићки године привремене учитељске службе могу уважити у године стадне учитељске сдужбе, и према томе се имају одредити и периодске повишице. XIV. Прочптан је реФерат г. Миденка Вукићевића, проФесора II београд. гимназије, о „Општој Исто-

71

рији за више разреде средњих школа" од г. Стев. Ловчевића, директора I београдске гимназије. РеФерат г. Вукићевића гдаси: Главном Просветном Савету. На свом 645. састанку од 11. пр, мес., Главни Просветни Савет одредио ме је да прегдедам дедо „Општа Историја за више разреде средњпх школа од Ст. Л.овчевића, књнга друга. Римљани." Пре но што сам добио ово дедо на преглед, ја сам о њему написао своју оцену, и она је печатана у октобарској свесци „Просветнога Гдасника" ове год., у низу остадих мојих оцена на уџбенике за Општу Историју. Та оцена написана је да се одужимсвојој савести, без обзира да ли је ко очекивао моје мишљење или не. Али кад тражи од мене мишљење једно државно тедо, и кад од тога зависи 'хоће ли наша средња шкода добити ово дедо као уџбеник или не, то ми је онда дужност да покажем све добре и сдабе стране овога деда. За то ћу по где где бити и детаљнији но у оцени већ штампаној. А ио негде позваћу се и на печатану оцену. Како програм не вели јасно шта треба одисториске грађе да уђе у један уџбеник средњих школа, то ћу ово дело г. Л.овчевића ценити по своме нахођењу.

Цело дело г. писац нодедио је на четирп деда: а) Земља и народ § 1.—7. страна 2.—10. в) Рим под краљевима (од год. 753.—510.) § 3—22. а стр. 10—24. г) Римска република 510.—31. год. пр. Христа) § 22.—130. страна 24.—171. д) Римска империја (30. пр. Хр.— 476. по Хр.) § 130.—186. страна 171.—251. Да прегледамо од«љак по одељак. I. 1. Историјска геограФија Италије (§ 1.-6.) кратка је, али јасна и тачна, осем две три штампарске погрешке иди омашке пера. Тако на стр. 6. речено је: „Италија је природно подељена на четворо", а треба на „троје", мањ ако г. писац не мисли острва као четврти део, што ипак није означпо. Као омашка пера мислим да је, такође на 6. стр., оно, где је поред остадих места у обдасти Венецији поменута и Кремона, која није у Венецији већ у Транспаданској Гадији. 2. Што се тиче првобитних становника старе Италије, г. ппсац је овде у неколико одступио од правца, кога се држао у првој књизи. Тако у првој